Osmi april, Međunarodni dan Roma, prilika je da još jednom istaknemo našu zabrinutost zbog izuzetno teškog položaja u kome se Romi i Romkinje u Srbiji danas nalaze. Ovaj datum želimo da obeležimo podsećanjem na činjenicu da su Romi i Romkinje zbog svoje etničke pripadnosti, vrlo često izloženi/e diskriminaciji, kršenju ljudskih prava i etnički motivisanim zločinima. Deklarativno zalaganje države nije praćeno istinskom političkom voljom i konkretnim merama koje su neophodne da bi se ova zabrinjavajuća situacija promenila.
Iako se gotovo u svim oblastima života susreću sa nejednakim tretmanom, nasiljem i isključivanjem, ovom prilikom naročitu pažnju želimo da skrenemo na tri problema koji ugrožavaju njihov život, povređuju dostojanstvo i onemogućuju integraciju čitave romske zajednice.
Nasilje nad Romima i Romkinjama
Široko rasprostranjeno antiromsko raspoloženje sve češće kulminira nasiljem nad Romima/kinjama, a praksa nekažnjavanja ovog nasilja ohrabruje učinioce da vrše najteža krivična dela. Naročito zabrinjava činjenica da se motiv učinioca, odnosno mržnja i netrpeljivost prema Romima/kinjama, pri kvalifikovanju ovih dela retko uzimaju u obzir.
Romi i Romkinje se zbog dikriminatorskog tretmana i sekundarne viktimizacije na koje nailaze u institucijama retko odlučuju da ove zločine prijave. Zločini uključuju fizičke napade na njih i njihove domove, uništavanje njihove imovine, ispisivanje rasističkih grafita i poruka, proterivanja i pretnje. Naročitu zabrinutost izražavamo zbog skorašnjih rasističkih zločina i incidenata usmerenih protiv Roma/kinja u Banatskom Karađorđevu, Zrenjaninu, Požegi, Čačku, Jabuci i Beogradu, ali i svim drugim slučajevima koji nisu bili predmet medijske pažnje. Kako bi se nasilje zaustavilo, neophodno je da učinioci svih zločina budu kažnjeni.
Neophodno je oštro sankcionisati govor mržnje uperen protiv Roma/kinja u medijima, koji u značajnoj meri doprinosi eskalaciji nasilja generišući i učvršćujući negativne predrasude. Iskorenjivanje stereotipa o Romima/kinjama mora da bude izraz nedvosmislene opredeljenosti čitavog društva da se rasizam ni u jednom svom pojavnom obliku neće tolerisati.
Stanovanje i prinudna iseljenja
Izuzetno loši uslovi života u neformalnim romskim naseljima, prinudna iseljenja i segregacija naselja stvarnost su za Rome i Romkinje koji žive u skoro 600 neformalnih naselja u Srbiji. Bez mogućnosti da ostvare jedno od osnovnih prava – pravo na stanovanje, koje između ostalog uključuje i zakonom garantovanu sigurnost stambenog statusa, kuće od kvalitetnog materijala i prateću infrastrukturu, uskraćeno im je pravo da žive dostojanstveno i uživaju sva druga prava.
Prema zaključcima iz izveštaja organizacije Amnesti Internešenel (Amnesty International) država permanentno krši pravo na stanovanje Roma i Romkinja koji žive u neformalnim naseljima, iako joj to obaveze iz međunarodnih dokumenata koje je ratifikovala nalažu. U naročito teškom položaju su stanovnici/e onih naselja kojima prete prinudna iseljenja, posebno u Beogradu. Ta iseljenja dešavaju se protiv volje i bez konsultacija sa stanovništvom samih naselja, praćena su uništavanjem imovine, beskućništvom i smeštanjem iseljenih osoba u neadekvatne stambene objekte koji su najčešće geografski segregirani.
Zahtevamo od države da neodložno prestane sa prinudnim iseljenjima, garantuje sigurnost stambenog statusa, da zakonom reguliše iseljenja kako bi se omogućilo puno poštovanje međunarodnih standarda, te da pokaže ozbiljnu nameru da unapredi uslove života u neformalnim romskim naseljima.
Pravno nevidljiva lica
Veliki broj lica romske nacionalnosti u Srbiji nije upisano u matične knjige rođenih, što ih čini pravno nevidljivim. Usled odbijanja države da prizna ozbiljnost problema i izostanka adekvatnog zakonskog okvira, ovaj broj se stalno povećava. Pravo na pravni subjektivitet jedno je od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom i brojnim međunarodnim dokumentima koje je Srbija ratifikovala. Ono je preduslov za ostvarivanje svih drugih prava, poput prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zapošljavanje, obrazovanje, itd. Na taj način pravno nevidljivim licima uskraćena je mogućnost da budu ravnopravni članovi društva i da jednako uživaju svoja prava.
Zahtevamo od države da hitno usvoji zakonsko rešenje koje će predvideti jednostavan i efikasan postupak koji bi pravno nevidljivim licima konačno omogućio priznavanje pravnog subjektiviteta.
Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije u svemu podržavaju zaključke i preporuke Komiteta za eliminaciju rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija, Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Evropske komisije koji se odnose na položaj i prava Roma i Romkinja, i pozivaju državu da bez odlaganja postupi u skladu sa njima.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
Saopštenju se pridružuju:
Žene u crnom
Komitet pravnika za ljudska prava
Inicijativa mladih za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo
