Opštinski sud u Novom Sadu naložio je Republici Srbiji da Romu Stevanu Dimiću isplati 240.000 dinara na ime naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode i torture koju je preživeo u policijskoj stanici i tokom dvanaestodnevnog pritvora.
Sudsko veće, kojim je predsedavala Nada Balešević, utvrdilo je da su problemi za Dimića počeli kada ga je policija privela 23. jula 1998.godine, nakon što ga je jedna majka optužila da je silovao njenu petnaestogodišnju ćerku u selu Lok odakle Dimić potiče. U stanici policije u ulici Kraljevića Marka u Novom Sadu, policajci su pokušali da Dimiću iznude priznanje torturom. Naterali su ga da potrbuške legne na pod, a zatim su mu na leđa stavili stolicu. Jedan policajac je sedeo na stolici i udarao Dimića pendrekom i gvozdenom šipkom po celom telu, dok mu je drugi nogom pritiskao glavu. Policajci su ga terali da drži lisicama vezane ruke na čiviluku i raširi noge da bi ga šutirali u mošnice. Pitali su ga da li ima dece, a kad im je Dimić odgovorio da nema, rekli su mu da ih neće ni imati. Jedan policajac je vređao Dimića rečima: “Cigančino! Debilu! Hoćeš da te ubijemo ili ćeš da priznaš!”
Stevan Dimić preživljavao je poniženja i u pritvoru. Dok su drugi zatvorenici dobijali hranu na ruke, stražari su Dimiću stavljali hranu na pod uz pogrdne reči na račun njegove nacionalne pripadnosti.
Nakon izlaska iz pritvora, 3. avgusta 1998, Dimić je trpeo zgražavanje sredine, a u Loku morao da zatvori kafić i prodavnicu jer su ga ljudi bojkotovali. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu 8.aprila 2000, Dimić je oslobođen optužbe da je počinio krivično delo prinude na obljubu, a Okružni sud potvrdio je oslobađajuću presudu 12.decembra iste godine.
U postupku za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, Stevana Dimića zastupali su advokati Fonda za humanitarno pravo.
