Fond za humanitarno pravo upozorava na ozbiljne propuste MUP-a Srbije i Tužilaštva u primeni zakona prema osobama koje su spalile džamije u Nišu, posle etničkog nasilja na Kosovu, 17. i 18. marta 2004. Paljenjem bogomolja, u Nišu i Beogradu, ozbiljno su povređena verska osećanja građana islamske veroispovesti.
eodgovarajućim reagovanjem institucija stvorena je atmosfera u kojoj se pripadnici drugih kulturno-verskih zajednica osećaju nesigurno i nedovoljno zaštićeni zakonom.
Opštinsko javno tužilaštvo u Nišu podiglo je optužnicu 1. juna 2004. godine protiv 11 osoba zbog učestvovanja u grupi koja vrši nasilje (čl. 230 Krivičnog zakona Republike Srbije), kao da je paljenje džamija «mladalački nestašluk». U slučaju paljenja muslimanskih verskih objekata u Nišu, kao i u Beogradu, ima ozbiljnih indicija da je trebalo primeniti čl. 134 Osnovnog krivičnog zakona Srbije (izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti), jer sankcioniše nasilje koje za posledicu ima izazivanje i/ili raspaljivanje neprijateljskog osećanja, suprostavljenosti i netolerancije prema ljudima druge vere.
Fond za humanitarno pravo podeseća da praksa Evropskog suda za ljudska prava nalaže državama da u svakom konkretnom slučaju rasno, etnički ili verski motivisanog kršenja ljudskih prava u potpunosti istraži motive nasilja ili diskriminacije i da postupak pred sudom mora odražavati prirodu kršenja prava građana. Budući da je država SCG te obaveze stekla članstvom u Savetu Evrope, njene institucije su obavezne da poštuju opšte prihvaćene standarde poštovanja i zaštite ljudskih prava.
