Povodom saopštenja FHP o suđenju za ratni zločin pred Vojnim sudom u Nišu reagovali su predsednik Vojnog suda u Nišu sudija Radenko Miladinović i branilac jednog od optuženih, bivši vojni sudija dr. Jovan Buturović, ocenjujući da je neprimereno da FHP komentariše presude vojnog suda (sudija Miladinović) i da svojim ocenama FHP ugrožava nezavisnost suda (advokat Jovan Butorović).
G.din Buturović javno pita “jer, šta znači FHP obraćanje ljudima na istaknutim funkcijama u vojnom pravosuđu i VJ, nego pritisak” i da “FHP nema ovlašćenja da učestvuje u postupku”. S najboljom namerom koristim priliku da ga naučim da je u pravu poznata institucija AMICUS CURIAE (prijatelji suda). Svako, pozvan ili nepozvan, može da ukaže sudu na činjenice ili propise koji će mu pomoći da donese pravičnu presudu. Naravno, sud nije obavezan da uzme te intervencije u razmatranje. U demokratskom društvu postoji praksa da sud poziva “prijatelje suda” da iznesu svoje argumente o pitanjima koja su predmet suđenja. Haški tribunal neguje tu praksu. Pominjem i činjenicu da je osnovna delatnost nevladinih organizacija za ljudska prava, uključujući i FHP, javni nadzor nad poštovanjem ljudskih prava i vladavinom prava. Sve demokratske vlade podstiču tu delatnost nevladinih organizacija, jer je u opštem interesu da postoji javna kontrola institucija i primene principa vladavine prava.
Ocena FHPa o pogrešnoj primeni međunarodnog humanitarnog prava, i o toku samog suđenja, nije nikakav pritisak. Činjenično (prijateljsko) prigovaranje nije osuda. Drugo, mnogo važnije, samo onaj ko ima nekakvu institucionalnu moć, obično izvršna vlast, ali takođe i zakonodavna koja ima reč u postavljanju i razrešavanju sudija, može da ugrožava nezavisnost suda. Nijedna nevladina organizacija nema takvu moć. Nezavisnost sudske vlasti sastoji se u njenoj nezavisnosti od drugih oblika vlasti.
Na kraju, skandalizovanje g. dina Buturovića što se usuđujemo (FHP i Nataša Kandić) da se obratimo “ljudima na istaknutim funkcijama u vojnom pravosuđu i VJ” otvara pitanje istrajavanja nasleđa autoritarne ideologije i posle promene vlasti u Srbiji. U demokratskom društvu svako svakom može da se obraća – oni na “istaknutim funkcijama” veoma vode računa o glasu javnosti, koji čine i nevladine organizacije. G.din Buturović je i sam do nedavno bio na “istaknutim funkcijama”. Veoma istaknutu funkciju je imao u tzv. “Paraćinskom slučaju”, koji se ne sme zaboraviti.
Beograd, 6. oktobar 2002.
Nataša Kandić
