Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) odbacilo je krivičnu prijavu koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo početkom februara 2019. godine zbog zločina protiv čovečnosti koji je počinjen u oktobru 1991. godine u Moroviću (Šid), kada su pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz kuće izveli braću Abjanović, nakon čega im se izgubio svaki trag. Krivična prijava je odbačena jer se, po tumačenju TRZ-a, procesuiranjem zločina protiv čovečnosti krši načelo zakonitosti. Ovim obrazloženjem TRZ je nastavio sa praksom neprocesuiranja zločina protiv čovečnosti koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije, čime su uskratili pravo velikom broju žrtava da konačno dosegnu pravdu.
U popodnevnim časovima 23. oktobra 1991. godine nekoliko pripadnika JNA ušlo je u dvorište hrvatske porodice Abjanović u Moroviću. Iz kuće su izveli braću Ivicu i Matu Abjanovića, sa obrazloženjem da će ih nakon ispitivanja u policijskoj stanici vratiti kući. Nakon toga, braći Abjanović se gubi svaki trag, i oni se i danas vode kao nestala lica.
Između 1991. i 1995. godine Hrvati u Vojvodini bili su izloženi sistematskom i rasprostranjenom kršenju ljudskih prava koje je rezultiralo ubistvima, batinanjima i pretnjama, sa ciljem da se isele u Hrvatsku. S obzirom da su Hrvati na prostoru Vojvodine u dužem vremenskom periodu bili izloženi pritiscima koji su vršeni na organizovan način, uz znanje vlasti Srbije, FHP smatra da je nestanak braće Abjanović zločin protiv čovečnosti, počinjen u okviru sistematskog napada na Hrvate iz Vojvodine.
Međutim, stav TRZ-a je da se zločin protiv čovečnosti ne može procesuirati pred sudom u Srbiji, jer bi se time narušilo načelo zakonitosti koje govori o tome da niko ne može biti osuđen za krivično delo koje, u vreme kada je izvršeno, nije bilo predviđeno zakonom i za koje nije bila predviđena kazna.
Ovom stavu TRZ-a je moguće uputiti nekoliko prigovora. Naime, u odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda se navodi da načelo zakonitosti ne može biti povređeno ukoliko je predmetno krivično delo bilo predviđeno unutrašnjim ili međunarodnim pravom. Zločin protiv čovečnosti je prvi put predviđen kao krivično delo u Povelji Međunarodnog vojnog suda iz 1946. godine.
Generalna skupština UN 1968. godine usvojila je Konvenciju o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, koju je tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) ratifikovala 1970. godine. U članu 1 Konvencije navedeno je da zločin protiv čovečnosti (kako je definisan u Povelji Međunarodnog vojnog suda) ne zastareva, bez obzira na datum kada je počinjen, „čak i kada takva dela ne predstavljaju povredu domaćeg zakona zemlje u kojoj su izvršena“. Dakle, Srbija kao zemlja naslednica SFRJ ima obavezu da procesuira zločin protiv čovečnosti (koji je kao krivično delo predviđeno međunarodnim pravom) koji je počinjen 1991. godine, iako u tom trenutku u Krivičnom zakoniku nije bio predviđen kao posebno krivično delo.
Iz tog razloga FHP smatra da TRZ nema ni jednu zakonsku prepreku da procesuira zločine protiv čovečnosti koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je u poslednje vreme TRZ odbacilo nekoliko krivičnih prijava FHP-a za zločine protiv čovečnosti – na primer za ubistvo porodice Matijević iz Kukujevaca 1992. godine i predaju izbeglica iz Srebrenice koji su nakon pada Srebrenice prebegli na teritoriju Srbije, praksa TRZ-a nije uvek išla u tom smeru. Naime, 2008. godine TRZ je zahtevalo sprovođenje istrage protiv Petera Egnera za genocid koji je počinio tokom Drugog svetskog rata, iako u to vreme genocid kao krivično delo nije bilo predviđen unutrašnjim pravom Srbije. Tadašnji Okružni sud je potvrdio odluku istražnog sudije i dozvolio istragu u ovom predmetu, smatrajući da načelo zakonitosti nije narušeno ako se imaju u vidu odredbe Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje predviđaju da načelo zakonitosti ne može biti povređeno ukoliko je predmetno delo bilo predviđeno međunarodnim pravom i predstavlja krivično delo prema opštim pravnim načelima koja priznaju civilizovani narodi.
Ako se uzme u obzir da je ranija praksa TRZ-a išla u smeru da se procesuiraju krivična dela koja su u vreme izvršenja bila predviđena međunarodnim pravom, nejasno je iz kog razloga je TRZ promenilo praksu u slučajevima kada treba da procesuira brojne zločine protiv čovečnosti koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije.
Iz tog razloga FHP zahteva od TRZ-a da počne sa istraživanjem i procesuiranjem počinjenih zločina protiv čovečnosti i time omogući brojnim porodicama žrtava ovih zločina da posle više od dve decenije dobiju zadovoljenje pravde za stradanja svojih najmilijih.
