Međunarodni sud pravde (MSP) odbio je međusobne tužbe Republike Srbije i Republike Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, utvrdivši da tokom rata na teritoriji Republike Hrvatske u periodu 1991-1995. godine ni jedna strana nije počinila genocid, ali da su nad civilima počinjeni zločini velikih razmera.
Fond za humanitarno pravo (FHP) i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska (YIHR Hrvatska) ističu da su činjenični i pravni zaključci ovog suda povod i obaveza da institucije obe države preuzmu svoju istorijsku odgovornost za suočavanje sa zločinima počinjenim od strane snaga pod njihovom kontrolom, te da jasnim i konkretnim institucionalnim merama obezbede uslove u kojima će doći do pomirenja između dva naroda, na temelju pravde i istine.
MSP je utvrdio ne samo da su počinjeni zločini velikih razmera od strane snaga koje su bile pod direktnom kontrolom vlasti iz Beograda i Zagreba, nego je doneo i zaključke, razmatrajući nameru iza počinjenja ovih dela, o ideološkoj pozadini zločina. S jedne strane, Sud je potvrdio zaključke MKSJ-a o tome kako su zločini srpskih snaga počinjeni s namerom da se na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine stvore entiteti koji bi skupa sa Srbijom činili etnički homogenu srpsku državu. S druge strane, sud je izrekao tumačenje „brijunskih transkripata“ prema kojem su u političkom vođstvu Hrvatske ne samo bili svesni da će ovako preduzete vojne akcije u leto 1995. godine rezultirati odlaskom značajne većine Srba iz Hrvatske, nego da su to i priželjkivali i želeli da ohrabre njihov odlazak.
Sledeći zaključke Suda o počinjenim zločinima velikih razmera, FHP i YIHR Hrvatska ističu kako je veoma značajno nastaviti i intenzivirati procesuiranje odgovornih počinilaca i to kako u smislu direktne, tako i u smislu komandne odgovornosti.
FHP i YIHR Hrvatska ističu kako je ovom presudom osnažena potreba da državne institucije u Hrvatskoj i Srbiji podrže osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama (REKOM). Nadalje, MSP je naglasio važnost nastavka saradnje ove dve države u utvrđivanju sudbine nestalih osoba. U vezi sa ovim, FHP i YIHR Hrvatska pozivaju vlasti u obe zemlje da preduzmu potrebne korake kako bi se otvorila preostala arhivska građa i omogućili intenzivniji napori na pronalasku nestalih osoba. Konačno, potrebno je da visoki zvaničnici pozovu sve osobe, a naročito one koje su delovale u bezbednosnim i vojnim snagama i koje mogu imati saznanja o nestalima, da te informacije učine dostupnim institucijama nadležnim za pronalazak nestalih osoba.
Predlažemo da, sa ciljem priznanja patnje žrtava ratnih zločina, Srbija i Hrvatska žrtvama zločina obezbede dostojanstvenu odštetu i javno poštovanje njihove patnje, te ustanove zajednički Dan sećanja na sve žrtve ratnih zločina u Hrvatskoj.
Spor je u julu 1999. godine pokrenula Hrvatska, optužujući tadašnju SR Jugoslaviju da su vojne, policijske i paravojne snage pod njenom komandom počinile genocid na području Knina, Istočne i Zapadne Slavonije i Dalmacije. Srbija je najpre podnela prigovor na nadležnost suda koji je odbačen 2008. godine, a zatim i protivtužbu tvrdeći da je Hrvatska tokom rata, u operaciji “Oluja” 1995. godine, počinila genocid nad Srbima u nameri da ih potpuno ili delimično uništi kao etničku grupu.
