Okružni sud u Šapcu potvrdio je presudu Opštinskog suda kojom se Sportsko-rekreativni centar “Krsmanovača” obavezuje da se javno izvini Romima Merihane Rusteno, Jordanu Vasiću i Zoranu Vasiću zbog povrede prava ličnosti.
reduzeće “Jugen TTT”, u okviru kojeg posluje i SRC “Krsmanovača”, obavezuje se da o svom trošku u dnevnom listu “Politika” objavi javno izvinjenje sledeće sadržine: “Preduzeće Jugen TTT – Sportsko-rekreativni centar Krsmanovača Šabac, izvinjava se Merihane Rusteno, Vasić Jordanu i Vasić Zoranu, iz Beograda, zato što su dana 8. jula 2000. godine, isključivo zbog pripadnosti romskoj etničkoj zajednici, bili sprečeni od strane radnika tuženog u svojoj nameri da uđu na bazen Sportsko rekreativnog centra Krsmanovača“. Ukoliko oglas ne bude objavljen, troje pomenutih Roma ovlašćeni su da o trošku preduzeća objave izreku presude. Takođe, SRC “Krsmanovača” mora da prekine sa diskriminacijom Roma.
Povodom žalbi Roma na zabranu korišćenja bazena SRC “Krsmanovača”, Fond za humanitarno pravo je u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama – Demokratsko udruženje Roma i “Oaza” – 8. jula 2000. godine sproveo testiranje pristupa tom javnom mestu. Trojica Srba i trojica Roma pokušali su tog dana u 13:15 časova da kupe karte i uđu na bazen. Romima je, međutim, rečeno da ne mogu da uđu na bazen zato što su Romi. Kada su preostala trojica “testera” pokušala da ubede prodavca ulaznica da pusti Rome na bazen, on im je rekao da čak i ako ih on pusti, obezbeđenje će ih izbaciti sa bazena. Čedomir Vasiljević, vlasnik SRC “Krsmanovača”, bio je u to vreme predsednik Okružnog odbora Srpske radikalne stranke i bivši ministar u Vladi Republike Srbije.
Presuda Okružnog suda u Šapcu je prva pravosnažna presuda u Srbiji kojom se utvrđuje postojanje diskriminacije prema Romima u pristupu javnim mestima. Pored toga, presudom se po prvi put izriče da ovakvo postupanje predstavlja povredu prava ličnosti. Slučaj je presedan i po tome što sud zabranjuje svaku dalju diskriminaciju Roma u pristupu objektima. Ovo je prvi slučaj u kojem se tuženi obavezuje na javno izvinjenje u dnevnim novinama, pri čemu se testiranje prihvata kao validan način dokazivanja diskriminacije. Slučaj je naročito karakterističan po tome što se sud poziva na relevantne pravne standarde međunarodnog prava.
