Prema oceni Fonda za humanitarno pravo (FHP), suđenje i oslobađajuća presuda, koju je aktivnom policajcu Milošu Simonoviću i rezervisti MUP-a Republike Srbije Dragiši Markoviću, izrekao Apelacioni sud u Nišu 17.11.2011. godine, za ubistvo Ise Emini, Albanca iz Prištine/Prishtinë, ozbiljno dovode u sumnju deklarisanu spremnost pravosuđa Republike Srbije da procesura izvršioce ratnih zločina iz redova policije.
FHP smatra da Apelacioni sud nije doneo pravičnu presudu, kako u odnosu na optužene, tako i u odnosu na žrtve. FHP posebno ističe da je suđenje trajalo pet godina, da je sud tolerisao nedolazak optuženih na glavni pretres, pravdajući njihovo nepojavljivanje neažurnom dostavom poziva. Sud je uporno izbegavao da prisustvo optuženih obezbedi naredbom o privođenju ili određivanjem pritvora. Tolerisanjem nepoštovanja suda od strane optuženih, sud je obeshrabrio profesionalne pripadnike MUP-a Srbije, koji su imali saznanja o ubistvu Ise Emini, da učestvuju u postupku.
Iako je imao obavezu da, predlaganjem dokaza koji tome mogu da doprinesu, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice koje su od značaja za donošenje odluke, sud to nije učinio. Teret dokazivanja prebacio je na oštećenu stranu, čijem iskazu nije poklonio poverenje.
Pripadnici MUP-a Srbije, Miloš Simonović i Dragiša Marković, optuženi su da su 5.05.1999. godine ušli u stan porodice Emini u Prištini/Prishtinë i sa dva metka ubili Isu Emini. U trenutku kada je Iso ubijen, Ramiza se nalazila u drugoj sobi, vezanih ruku i sa krpom u ustima.
Suđenje je počelo 8.10.2004. godine i trajalo je do 15.06.2007. godine, kada je Okružni sud u Nišu doneo oslobađajuću presudu. Vrhovni sud Srbije je 30.06.2008. godine ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, uz naredbu da se glavni pretres održi pred novim sudskim većem. Ponovljeno suđenje počelo je 29.01.2010. godine pred većem Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavao sudija Mirko Drašković. U ponovljenom postupku, ponovo su saslušana četiri svedoka srpske nacionalnosti, koji su štitili optužene. Pored njih, sud je saslušao oštećenu Ramizu Emini, Bošnjakinju po nacionalnoj pripadnosti. Sud je insistirao na neznatnim razlikama u iskazima oštećene Ramize, te je zaključio da je njen iskaz manjkav i da nema dokaza za osuđujuću presudu optuženim policajcima.
Oštećena Ramiza Emini je u iskazu pred istražnim sudijom Okružnog suda u Prištini 11.05.1999. godine, nedelju dana nakon događaja, navela da su u večernjim satima 5.05.1999. godine u njen i Isin stan upala dva muškarca. Prepoznala je komšiju Miloša koji je nosio uniformu regularne policije dok je za drugog muškarca, koji je bio u maskirnoj vojnoj uniformi, znala da se preziva Marković. Miloš je odveo Isu u dnevnu sobu dok je Marković ušao u kuhinju kod Ramize i zatražio joj isprave. Potom joj je belu majicu, koju je izvadio iz putne torbe, ugurao u usta. Udarao ju je kundakom po glavi i prislonio joj pištolj pod grlo govoreći da ćuti, psujući joj šiptarsku majku. U tom trenutku Ramiza je čula dva pucnja iz sobe u kojoj su bili njen suprug i Miloš Simonović. Oštećena je ovaj iskaz, s neznatnim razlikama, ponovila na glavnom pretresu 8.10.2004. i 28.04.2009. godine.
