Danas, 18. oktobra 2019. godine, navršava se 28. godišnjica od zločina koji je počinjen u hrvatskom selu Lovas kada je, tokom oktobra i novembra 1991. godine, ubijeno oko 70 meštana Lovasa, većinom hrvatske nacionalnosti.
U junu 2019. godine Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu u ponovljenom postupku osmorici pripadnika različitih jedinica u sastavu Jugoslovenske narodne armije (JNA), u kojoj je utvrdio:
- Da su optuženi – pripadnici Stanice milicije u Tovarniku, Teritorijalne odbrane Valjevo i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ – bili u sastavu 2. proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA (2. pgmbr), čiji je komandant bio Dušan Lončar;
- Da je naređenje za napad na Lovas izdao Dušan Lončar, sa zadatkom jedinicama da očiste selo od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, ali i „stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno“;
- Da je 10. oktobra 1991. godine u Lovasu zapaljeno pet kuća i ubijeno sedmoro meštana;
- Da su optuženi nečovečno postupali prema meštanima Lovasa u prostorijama Zemljoradničke zadruge u Lovasu i u Stanici milicije;
- Da su u periodu od 10. do 18. oktobra 1991. godine primenjivali ponižavajuće i diskriminatorne mere prema hrvatskim civilima tako što su ih terali da svoje kuće obeleže belim tkaninama, a da oko ruke nose bele trake;
- Da su 17. oktobra 1991. godine optuženi okupili meštane Lovasa ispred Zemljoradničke zadruge, gde su meštani proveli celu noć okruženi sa oko 50 pripadnika različitih jedinica;
- Da su sutradan, 18. oktobra 1991. godine, optuženi formirali kolonu od oko 50 meštana koja je krenula od Zemljoradničke zadruge ka polju deteline koje je JNA prethodno minirala, u nameri da meštane koriste kao živi štit kako bi polje razminirali;
- Dok se kolona kretala, jedan NN pripadnik srpskih snaga ubio je meštanina Boška Bođanca;
- Da su, kada je kolona stigla do minskog polja, optuženi naredili meštanima da se, držeći se za ruke, kreću duž polja deteline i da nogama razgrću detelinu. Za to vreme iza civila su se, na bezbednoj udaljenosti, kretali optuženi. Kada je meštanin Ivan Kraljević pao preko postavljene mine koja se aktivirala, stradalo je 19, a 12 meštana je povređeno.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je još 2007. godine podiglo optužnicu protiv 14 lica za ubistvo 69 meštana Lovasa. Međutim, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku je nakon 12 godina, broj žrtava smanjen na svega 28, jer su u međuvremenu petorica optuženih preminula, te je TRZ bilo u obavezi da precizira optužnicu, u kojoj je umanjilo broj žrtava čije se ubistvo preminulim optuženima stavljalo na teret.
Viši sud je u presudi iz juna 2019. godine osmoricu optuženih oglasio krivim i izrekao im kazne zatvora, i to: na osam godina osudio je Milana Devčića, Sašu Stojanovića na sedam, Zorana Kosijera, Željka Krnjajića i Jovana Dimitrijevića na po šest godina, na kazne zatvora u trajanju od po pet godina osuđeni su Darko Perić i Radovan Vlajković, a Radisav Josipović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.
Iako je FHP još 2016. godine TRZ-u podneo krivičnu prijavu protiv komandanta 2. pgmbr JNA Dušana Lončara jer je naredio napad na Lovas, do danas protiv njega nije podignuta optužnica.
FHP dugi niz godina ukazuje da je optužnica koju je TRZ podiglo za zločin u Lovasu selektivna i da njom nije optužen komandant 2. pgmbr Dušan Lončar koji je naredio napad na Lovas, ali i da optužnicom nije obuhvaćeno kako seksualno nasilje koje su pripadnici srpskih snaga činili u Lovasu – iako je o tome svedočila jedna meštanka Lovasa – tako ni svedočanstva o proterivanju hrvatskog stanovništva iz Lovasa.
Iz tog razloga FHP zahteva od TRZ da istraži navode o počinjenom seksualnom nasilju i proterivanju koje je počinjeno u Lovasu, kao i da podigne optužnicu protiv Dušana Lončara i time prekine praksu procesuiranja isključivo direktnih počinilaca ratnih zločina, dok komandanti jedinica ostaju van domašaja pravde.
