Vaša Ekselencijo,
Srbija se ponovo našla na političkoj agendi i Evropske unije i međunarodne zajednice i njenih institucija. Ovog puta zbog statusa Kosova.
Međunarodna zajednica pokušava da nađe mehanizam koji bi privoleo Srbiju da zauzme konstruktivan stav prema tom procesu, i da otvori put za njenu integraciju u Evropu, uključujući tu i pregovore o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom, i to pre nego što Srbija ispuni svoje obaveze prema Međunarodnom sudu za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.
Međutim, približavanje Srbije Evropskoj uniji i nastavak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji nisu primarni interes i najvažniji politički cilj svih partija koje se smatraju delom “demokratskog bloka”. Ovo se pre svega odnosi na Demokratsku stranku Srbije sadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koja će učestvovati i u budućoj vladi, i na ostatke prethodnog režima, koji i dalje presudno utiču na razvoj događaja na unutrašnjem planu.
Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju ne mora da podrazumeva da će puna saradnja sa Haškim tribunalom zaista biti osnovni prioritet buduće vlade.
Ukoliko bi se pregovori o stabilizaciji i asocijaciji nastavili pre nego što Srbija izruči ratne zločince Haškom tribunalu – što je i bio razlog za prekid tih pregovora maja 2006. – politički kredibilitet Evropske unije i njenih predstavnika u Srbiji bio bi znatno potkopan. Evropska unija narušenog kredibiliteta bila bi manje efikasna u svojim zahtevima od Srbije da sarađuje sa Haškim tribunalom, što je i bio slučaj tokom prve runde pregovora.
Takav korak bi mogao imati i reperkusije u susednim zemljama. Mnogi ljudi u Bosni i Hercegovini bi se mogli osetiti povređenim, naročito nakon presude Međunarodnog suda pravde. To bi moglo voditi ka daljem pogoršanju političke situacije u BiH. Štaviše, Hrvatska i njeno stanovništvo bi se ponovo mogli osetiti izdanim od strane Evropske unije i međunarodne zajednice, imajući u vidu da je Hrvatske godinama bila izložena mnogo većem međunarodom pritisku da sarađuje sa Haškim tribunalog nego Srbija.
Teško je zamislivo kako se u takvim okolnostima može ostvariti regionalna saradnja kakvu bi Evropska unija želela.
Takav korak bi mogao potkopati i nastojanja Evropske unije u drugim delovima sveta, gde koristi uslovljavanje u korist saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom. Sa kakvim kredibilitetom će se gledati na Evropsku uniju i njene principijelne stavove ako Evropske unije stekne reputaciju da uslovljavanje koristi kao politički instrument a potom menja svoje političke stavove bez obzira na to što ti uslovi nisu ispunjeni?
I kada budu nastavljeni pregovori o stabilizaciji i asocijaciji spoljni faktor može da potkopa napore Evropske unije da Srbiju privoli na punu saradnju sa Haškim tribunalom. Sve aktivnija uloga Rusije u razgovorima o statusu Kosova mogla bi da bude shvaćena od strane mnogih Srba kao široka podrška “srpskoj stvari”, i time znatno ohrabri protivnike pune saradnje sa Haškim tribunalom.
Imajući ovo vidu, pozivamo Evropsku uniju da započne novi oblik dijaloga sa srbijanskim društvom i zvaničnicima.
Evropska unija treba da sagleda kontekst koji je širi od tehničkih pitanja koja dominiraju pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji. Samo istinski transformisana Srbija može da obezbedi punu saradnju sa Haškim tribunalom.
Taj dijalog treba naročito da insistira demokratskoj dimenziji Srbije i njenom ispunjavanju političkih kriterijuma za proces evropeizacije. To je jedini način da se potstaknu reformski procesi koji su sada zaustavljeni, a institucije ojačaju i demokratizuju.
Takođe, krug učesnika u takvom dijalogu Evropske unije i Srbije treba proširiti predstavnicima civilnog društva, omladine, malih i srednjih preduzeća, pro-evropski orijentisanih partija (uključujući one koje su nedavno ušle u srpski parlament) i profesionalnih udruženja.
To bi doprinelo jačanju “unutrašnjeg” pritiska za evropeizacijom i ograničilo monopol vlade na komunikaciju sa Evropskom unijom i pogrešnu interpretaciju njenih poruka i namera. Takođe bi doprinelo širem prihvatanju evropskih vrednosti u Srbiji i njihovom razumevanju kao načina za ostvarivanje interesa svakog pojedinačnog građanina.
Iskreno Vaši,
Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Jadranka Jelinčić, Fond za otvoreno društvo
Biljana Kovačević-Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava
Obrad Savić, Beogradski krug
