Poverenik za informacije od javnog značaja je 23. maja 2008. godine naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od prijema rešenja, obavesti Fond za humanitarno pravo da li poseduje dokument ili drugi pravni akt o logorima/prihvatnim centrima za Bošnjake iz Žepe u Šljivovici i Mitrovom Polju i da dostavi spisak pripadnika MUP-a koji su bili angažovani u ovim logorima. FHP je primio odluku Poverenika 29. 05. 2008. godine.
FHP je 31. jula 2007. godine, podneo MUP-u zahtev za dostavljanje odluka ili drugih pravnih akata Vlade Republike Srbije ili MUP-a o osnivanju dva logora na teritoriji Republike Srbije, kao i spiska službenih lica koja su bila odgovorna za upravljanje i nadzor u tim logorima. U odgovoru od 5. 10. 2007. godine, MUP je obavestio FHP da odbija zahtev u delu koji se odnosi na spisak službenih lica koja su bila odgovorna za upravljanje i nadzor u tim logorima sa obrazloženjem da bi oktivanje identiteta pripadnika MUP-a ugrozilo njihovu bezbednost. MUP uopšte nije odgovorio na deo zahteva koji se odnosi na dostavljanje pravnog akta o osnivanju logora.
Protiv odluke MUP-a, FHP je 17. 10. 2007. godine podneo žalbu Povereniku za informacije koji je 23.05.2008. godine doneo rešenje o poništavanju rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i nalog da bez odlaganja obavesti FHP o traženim podacima.
Nakon pada Žepe 31. jula 1995.godine, najmanje 1.000 Muslimana pokušalo je da pređe Drinu i da u Srbiji nađe spas od Vojske Republike Srpske koja je dve nedelje pre toga počinila genocid u Srebrenici. Nadali su se da bi iz Srbije mogli da odu u neku treću zemlju. Nakon prelaska Drine, hapsili su ih pripadnici Vojske Jugoslavije. Najpre su ih vodili u selo Jagoštica [opština Bajna Bašta] a odatle su neki odvedeni na ispitivanje u Mali Zvornik, potom su neki sprovedeni u logor u Šljivovici, [opština Čajetina] a drugi u Mitrovom polju, [opština Aleksandrovac]. Desetine izbeglica je predato policijskim organima Republike Srpske. Većini se od tada gubi trag. Nema podataka koliko je ubijeno Muslimana kod Priboja, gde su takođe prelazili granicu. Pripadnici MUP-a Srbije hapsili su Muslimane iz Žepe koji su se bili sklonili kod rođaka i prijatelja u Novom Pazaru i po selima, i odvodili ih u logore.
U Šljivovici logoraši su bili smešteni u dve ruinirane radničke barake preduzeća Rasina a u Mitrovom polju u napuštenom dečijem odmaralištu. Oba logora su bila ograđena i čuvana od strane policajaca MUP-a Srbije. Prema evidenciji FHP-a, u logorima je bilo zatvoreno preko 800 Bošnjaka. Logoraši su svakodnevno tučeni palicama, metalnim šipkama i nogama. Mnogi su radili teške fizičke poslove. Policajci su primoravali logoraše da se međusobno oslovljavaju srpskim imenima. Tukli su ih kad god su išli u WC. Primoravali su ih da pevaju četničke pesme, da se međusobno tuku. MKCK je registrovao zarobljenike. Hrana je bila oskudna iako su predstavnici MKCK-a redovno donosili hranu. Policija je odmah po njihovom odlasku odnosila hranu iz logora. Trojica zatvorenika nisu preživela: jedan zatvorenik se ugušio u kamionu od nedostatka vazduha tokom sprovođenja u logor, drugi je ubijen iz vatrenog oružja, a treći je umro od posledica batinanja. Zarobljenici su oslobođeni u nekoliko grupa, u vremenu od sredine januara do sredine aprila 1996. godine uz posredovanje MKCK.
Odgovor MUP-a Republike Srbije povodom naloga Poverenika za informacije od javnog značaja da MUP Republike Srbije obavesti Fond za humanitarno pravo da li poseduje dokument ili drugi pravni akt o logorima/prihvatnim centrima za Bošnjake iz Žepe u Šljivovici i Mitrovom Polju.
