Fond za humanitarno pravo (FHP) pozdravlja usvajanje nacrta Konvencije o zaštiti lica od prisilnih nestanaka (Konvencija) 29. juna 2006. godine od strane Saveta za ljudska prava UN (Savet) ističe važnost ove Konvencije za rasvetljavanje sudbine velikog broja nestalih lica širom sveta.
Prisilni nestanci predstavljaju jedan od najčešćih vidova kršenja ljudskih prava koji po svojoj prirodi obuhvataju povredu prava na život, prava na slobodu, psihički integritet, kao i prava da lice ne bude žrtva torture ili drugih nečovečnih i degradirajućih postupaka. Sve države koje su izašle iz perioda masovnih kršenja ljudskih prava suočene su sa velikim brojem slučajeva prisilno nestalih lica o čijoj sudbini se ništa ne zna. U svetu je danas registrovano oko 40 000 nestalih lica a među njima 2300 lica je sa Kosova.
Prema Konvenciji, prisilni nestanak predstavlja lišavanje slobode, iz bilo kog razloga ili po bilo kom osnovu, sprovedeno od strane državnih organa, pojedinaca ili grupa koje deluju po nalogu, uz podršku ili prećutnu saglasnost države, praćeno odsustvom informacija ili odbijanjem da se prizna čin lišavanja slobode, ili takođe prikrivanje sudbine ili mesta gde se nestala osoba nalazi. Takođe, po Konvenciji utvrđena je obaveza države da sprovede brzu, detaljnu i nepristrasnu istragu, identifikuje i krivično goni počinioce ovog zločina, te preko njih obezbedi informacije o sudbini nestalih lica, kao i da naknadi štetu porodicama žrtava prisilnih nestanaka. Nedostatak Konvencije se ogleda u činjenici da tekstom nisu obuhvaćeni počinioci koji deluju nezavisno od države.
Posebno telo ustanovljeno Konvencijom, Komitet za prisilne nestanke, pratiće implementaciju Konvencije a biće nadležan i za razmatranje pojedinačnih predstavki. Takođe, u slučajevima humanitarnih kriza Komitet će imati pravo da vrši istrage na terenu a o slučajevima sistematskih prisilnih nestanka obaveštavaće direktno Generalnu Skupštinu UN.
FHP podseća da država Srbija godinama unazad ulaže nedovoljne napore u otkrivanju potpune istine o prisilnim nestancima koja su se desila za vreme oružanog sukoba na teritoriji bivše SFRJ a za koje postoje ozbiljne indicije da su u njih umešane srpska vojska i policija. Država ovakvim odnosom prema porodicama nestalih koje već godinama (neke i više od
deset godina) ne znaju sudbinu njihovih bližnjih, uskraćuje pravo na istinu koje je garantovano mnogim međunarodno pravnim instrumentima.
FHP poziva državne organe da nakon usvajanja ove Konvecije od strane Generalne skupštine UN što pre ratifikuju ovaj međunarodno pravni instrument i time naprave ozbiljan korak ka razotkrivanju sudbine nestalih kao i prevenciji ovog problema u budućnosti.
