Fond za humanitarno pravo (FHP) predlaže da sud poništi odluku Carinarnice Niš o premeštaju Anite Nikolić na novo radno mesto i da joj se nadoknade troškovi sudskog postupka. FHP smatra da je ova odluka donešena pod sumnjivim okolnostima i na nezakonit način.
Anita Nikolić od 15. maja 1993. radi kao carinica u Carinarnici Niš. Pre premeštaja radila je u Carinskoj ispostavi (CI) Strazimirovci, kao šef smene. Od jeseni 2002., novopostavljeni komandir policijske stanice ovog graničnog prelaza, Nebojša Džonić, ju je konstantno seksualno zlostavljao nepristojnim gestovima, seksualnim aluzijama, dodirivanjem, pozivanjem u stan i pretnjama da će izgubiti posao ukoliko ne bude stupila u intimne odnose s njim. Ovi pritisci su se uglavnom dešavali na radnom mestu oštećene. 29. maja 2003. Džonić je u službenim prostorijama carinarnice rukama uhvatio Anitu Nikolić i na silu želeo da je poljubi. Ona ga je odgurnula i burno odreagovala. Nakon tog događaja Džonić je prijavio Anitu Nikolić sa optužbom da je spavala na radnom mestu. Posle podnošenja prijave, Uprava carine je pokrenula disciplinski postupak protiv Anite Nikolić, ali odluka o disciplinskoj odgovornosti nikada nije doneta.
Oštećena je u pismenoj formi informisala upravnika Carinarnice Niš o čitavom slučaju, koji je smatrao da je rešenje njenog problema u premeštaju na novo radno mesto. 8. jula 2003. Anita Nikolić je obavestila zamenika načelnika uprave pogranične policije da je Nebojša Džonić seksualno zlostavlja. Ona tvrdi da je Džonić na isti način seksualno zlostavljao i policajku Mariju Ilić iz Leskovca. Po nalogu opštinskog javnog tužioca iz Surdulice protiv Džonića je pokrenut krivični postupak zbog izvršenih krivičnih dela bludne radnje, zlostave u službi i uvrede službenog lica u vezi sa vršenjem njegove funkcije.
Pretpostavljeni su često napadali Anitu Nikolić da «sramoti službu» jer iznosi «prljav veš». 18. juna 2004. ona je premeštena na radno mesto u CI Ribarci. U obrazloženju je stajalo da do premeštaja dolazi zbog bolje organizacije rada. Dalje se navodi da u roku od 8 dana, od dana prijema rešenja, ima mogućnost prigovora, ali da to ne odlaže izvršenje rešenja, što je suprotno Zakonu o radnim odnosima u državnim organima. Član 14 istoga zakona propisuje da rešenje mora da sadrži i iskaz o razlozima zbog kojih je zaposleni raspoređen na novo radno mesto, a ne uopštene formulacije, koje se često koriste u različite maliciozne svrhe. Na rešenje o raspoređivanju na drugo radno mesto Anita Nikolić je, preko punomoćnika, advokata FHP 25. juna 2004. uručila prigovor, ali Carinarnica Niš do danas nije donela odluku po prigovoru. Oštećena navodi da je CI Ribarci od njene kuće udaljena 90 km i da ne postoji lokalni prevoz od Vladičinog Hana do njenog posla, već samo autobus, koji saobraća od Skoplja do Bosilegrada, sa kojim ne može da ni da stigne, ni da ode sa posla na vreme. Na radno mesto u CI Strazimirovci, udaljenom 55 km od njene kuće, dolazila je kolima sa kolegama.
FHP predlaže sudu da navode pažljivo i detaljno razmotri i da donese presudu u skladu sa činjenicama. Takođe, FHP smatra da sud i u budućim slučajevima, koji se baziraju na slučaju Anite Nikolić treba da reaguje na isti način.
