Amnesty International poziva srpske vlasti, a posebno premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića da hitno osude napade usmerene protiv boraca za ljudska prava i pripadnika manjina u zemlji.
“Ukoliko državni organi propuste da reaguju odmah, život ljudi može biti izložen opasnosti s obzirom da se planira još protesta protiv proglašenja nezavisnosti Kosova”, upozorava Nicola Duckworth, direktor Programa za Evropu i Centralnu Aziju.
“Srpske vlasti moraju oštro da osude svaki pokušaj viktimizacije članova srpskog društva. Morali bi da preduzmu neophodne akcije da se sprovede hitna i opsežna istraga svakog napada na borce za ljudska prava i manjine, a oni koji su za njih odgovorni izvedu pred lice pravde.”
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, poslanik Srpske socijalističke stranke (SPS), Ivica Dačić, je održao govor u parlamentu u kojem je podržao politiku bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i rekao da će se zalagati da se zabrane sve političke partije i nevladine organizacije (NVO) koje priznaju nezavisnost Kosova. Posebno je izdvojio Natašu Kandić, aktivistkinju za ljudska prava i direktorku Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, zbog toga što je prisustvovala ceremoniji proglašenja nezavisnosti u Skupštini Kosova 17. februara 2008. godine. Prema izveštajima medija, SPS podnosi krivičnu prijavu protiv Nataše Kandić zbog podsticanja na ugrožavanje teritorijalne celovitosti Srbije.
Pored ove pretnje, Amnesty International je zabrinut za fizičku bezbednost Nataše Kandić. Intervju za Borkom Ilićem, potpredsednikom Demokratske stranke Srbije, objavljen u dnevnom listu Kurir nosi naslov Izdajnik. Drugi članak, koji je objavljen u Večernjim novostima nosio je naslov Nataša Kandić žena koje nema, implicirajući da kao nečovek, njena eliminacija ne bi izazvala nikakve posledice. Drugi borci za ljudska prava su takođe zabrinuti za njenu bezbednost.
Protestanti su navodno tokom protesta 19. februara u svim većim gradovima Srbije pozivali na ubijanje etničkih Albanaca. U Kragujevcu je demoliran restoran brze hrane u vlasništvu Goranca (etničke manjine na Kosovu koja govori bosanskim jezikom). U Boru su porazbijana stakla na prodavnici konfekcije u vlasništvu Goranca, te su razbijena i stakla na njegovom sutomobilu.
„Veoma je važno da vlasti preduzmu mere i neophodne akcije kako bi se sprečila kršenja ljudskih prava u budućnosti”, rekao je Nicola Duckworth.
Činjenični opis
Srpska pokrajina Kosovo, koja se nalazi pod upravom Ujedinjenih nacija od 1999. godine u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, je 17. februara 2008. proglasila jednostranu nezavisnost. U svom govoru održanom u oktobru 2007, nakon posete Srbiji, Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN je izrazila veliku zabrinutost po pitanju sigurnosti branilaca za ljudska prava zbog “neprijateljskog stava izraženog prema najvažnijoj grupi nevladinih organizacija za ljudska prava i poznatih branilaca, uglavnom žena, koje se nalaze pod stalnim napadima, uglavnom u medijima.” Dalje je izvestila da „stigmatizacija branilaca, tako što se opisuju kao državni neprijatelji, nije praćena izjavama podrške od strane državnih organa.”
Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo aktivno učestvuju u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine počinjene na prostoru Balkana i pružaju pomoć žrtvama kršenja ljudskih prava na svim stranama kako bi ostvarile pravo na pristup sudu. Tokom rata na Kosovu 1999. godine, Nataša Kandić je bila jedna od malobrojnih Srba prisutnih na Kosovu tokom sukoba, koja je uspela da pažnju javnosti usmeri na kršenja međunarodnog humanitarnog prava koje su počinile sve strane u sukobu.
