Povodom suđenja novinarki Florence Hartmann pred Haskim Tribunalom zbog navodog objavljivanja poverljivih odluka Žalbenog veća u procesu protiv Slobodana Miloševića, organizacije za ljudska prava iz država naslednica bivše Jugoslavije podsećaju da je sadržaj tih odluka bio predmet brojnih novinskih izveštaja i javne debate nakon presude Međunarodnog suda pravde povodom tužbe BiH protiv Srbije, u februaru 2007. godine i da nije jasno zašto je F.Hartmann došla pod udar haških sudija.
U to vreme, organizacije za ljudska prava u celoj regiji bivše Jugoslavije otvoreno su raspravljale zašto Haški Tribunal nije dao zapisnike Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije (VSO SRJ) Međunarodnom sudu pravde (MPS) i zašto MSP nije tražio te dokumente od Srbije u postupku odlučivanja po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Organizacije za ljudska prava veoma su oštro kritikovale odluku Haškog tribunala da prihvati zahtev Srbije za zatamnjivanje delova zapisnika VSO, kao i odluku MPS da ne traži pomenute zapisnike od Srbije, sa obrazloženjem da raspolažu dovoljnim dokumentima za odlučivanje. Organizacije za ljudska prava iz Srbije tražile su od Vlade Srbije da obelodani zapisnike VSO i time prekine raširene sumnje da je prikrila dokaze o odgovornosti za genocid u BiH, što ona nije učinila do danas. Javila se ozbiljna sumnja da su Haški tribunal, odlukom o zaštitnim merama za zapisnike VSO, i MPS, nezainteresovanošću da prikupi važne dokaze, zaštitili Srbiju od moguće odgovornosti za učešće u genocidu u Srebrenici.
Organizacije za ljudska prava iz regije bivše Jugoslavije traže od Srbije da se odrekne zaštitnih mera i time otkloni sumnju javnosti da zatamnjeni delovi zapisnika VSO skrivaju činjenice o odgovornosti Srbije u izvršenju genocida u Srebrenici. Organizacije za ljudska prava traže od Haškog Tribunala da razjasni odluku o prihvatanju zahteva Srbije [zatamnjivanje zapisnika] i tako otkloni sumnju da su te odluke Haškog Tribunala poverljive kako bi od javnosti sklonila činjenice da je zaštitilo Srbiju od odgovornosti za genocid u Srebrenici. S tim u vezi, suđenje Florance Hartmann treba da bude javno i dostupno za praćenje organizacijama za ljudska prava.
Akcija za ljudska prava, Podgorica
Aleksandar Zeković, nezavisni istraživač kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori
Anima, Kotor
B.a.B.e. – Grupa za ženska ljudska prava, Zagreb
Biro za ljudska prava, Tuzla
Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek
Centar za obuku u zastupanju i resurse, Priština
Centar za rehabilitaciju žrtava torture, Priština
Cenzura – Udruga za promicanje medijskih sloboda, Split
Crnogorski ženski lobi, Podgorica
Documenta, Zagreb
Fond za humanitarno pravo, Beograd
Građanska akcija Pančevo, Pančevo
Građanski odbor za ljudska prava, Zagreb
Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo
Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj, Bijeljina
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd
Helsinški parlament građana, Banja Luka
Impunity Watch, Beograd
Inicijativa mladih za ljudska prava – Srbija
Inicijativa mladih za ljudska prava – Crna Gora
Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo
Inicijativa mladih za ljudska prava – BiH
Integra, Prishtina
Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd
Liga žena glasača, Nikšić
Međunarodni forum Crne Gore
Odbor za ljudska prava, Leskovac
Oko vizije-Peć
Otvoreni centar Bona fide, Pljevlja
Partners Kosova, Priština
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Novi Pazar
Sigurna Zenska Kuca, Podgorica
Udruženje pravnika Crne Gore
Udruženje pravnika za ljudska prava žena – KODI, Peć
Udruženje za mir i pomirenje, Đakovica
Udruženje Žene ženama, Sarajevo
Žene u crnom, Beograd
