Fond za humanitarno pravo smatra da u ovom trenutku u Srbiji nema uslova da se kosovskim Albancima, Ljuanu i Bekimu Mazreku, optuženim za najteže zločine protiv civila, sudi na pošten način. Oni su proglašeni krivim za zločin u Klečki još u avgustu 1998. godine, kada su bili primorani da pred kamerama RTS-a izjave da su učestvovali u otmici, ubijanju i spaljivanju tela orahovačkih Srba i silovanju devojčice.
U toku pretresa, 20. i 21. septembra, Sudsko veće je jedva prihvatilo da se pročitaju izvodi iz matične knjige umrlih Agima Tačija i Faika Bitićija koji dokazuju neodrživost optužnice da su ih ubili braća Mazreku. Tači je umro 1981. godine a Bitići u aprilu 2000. godine, obojica prirodnom smrću.
Osim tog dokaza Sudsko veće nije prihvatilo nijedan drugi zahtev odbrane: da se ponovo prikažu “sirovi video snimci” saslušanja braće Mazreku, da lekari pregledaju obojicu okrivljenih radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja i fizičkih povreda koje su zadobili prilikom maltretiranja u istražnom zatvoru. Sud je odbio i predlog branilaca da se ponovo saslušaju članovi komisije veštaka koji su bili u Klečki, a na ročištima davali kontradiktorne izjave. Sud je odbio i zahtev Ljuana i Bekima Mazrekua da budu podvrgnuti detektoru laži kako bi potkrepili svoju odbranu.
Ljuana i Bekima Mazrekua policija je uhapsila u julu 1998. godine jer su navodno kao članovi Oslobodilačke vojske Kosova učestvovali u otmici, mučenju i ubistvu civila u Klečki. Okružno javno tužilaštvo u Prištini podiglo je u februaru 1999. godine protiv njih optužnicu u kojoj se, između ostalog, navodi da je “Ljuan silovao jednu devojčicu srpske nacionalnosti, staru između 12 i 15 godina i jednom dečku starosti oko osam godina odsekao uvo, a zatim je u grupi sa drugookrivljenim Bekimom i još 18 pripadnika bande učestvovao u masovnom streljanju mučenih i masakriranih lica”. U optužnici tužilac nije naveo nijedno ime žrtava braće Mazreku osim Bitićija i Tačija.
