U utorak, 4. juna 2013. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, Nazmi Spahiu i Behxhet Rrmoku, žrtve torture i nezakonitog pritvora dali su svoje iskaze u postupku za naknadu štete koji je Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo u aprilu 2010. godine protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za torturu u nezakonitom pritvoru tokom 1999. i 2000. godine. Nazmi Spahiu i Behxhet Rrmoku svedočili su o hapšenju i torturi koju su preživeli u zatvoru, kao i o posledicama koje zbog torture i dalje osećaju i dugotrajnom lečenju kome su morali da se podvrgnu.
Nazmi Spahiu je sa porodicom u martu 1999. godine napustio selo Trstenik/Tërstenik i otišao u Štrbulovo/Shterubullovë jer im je vojska spalila kuću. U Štrbulovu/Shterubullovë su ostali do 28. maja 1999. godine kada su srpska vojska i policija ušle u selo, isterali ljude iz kuća i Nazmija u grupi sa još desetak muškaraca postrojili ispred jednog zida, pretresli ih i zatim im naredili da se skinu goli. Tako su stajali oko 10 minuta dok su im policajci držali puške uperene u glavu. Nazmija su zatim odveli u policijsku stanicu u Glogovac/Gllogoc gde su ga policajci uz batinanje ispitivali od šest sati ujutro do četiri sata popodne. Posle ispitivanja u stanici, policajci su ih prevezli u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Tamo su ih po dolasku ošišali do glave i smestili u sportsku salu gde je bilo oko 250 ljudi. Uslovi u Lipljanu/Lipjan su bili katastrofalni. Od hrane su dobijali samo jednu kašiku marmelade na četiri osobe. Nije im bilo dozvoljeno kupanje, pa su mnogi zavorenici zbog nehigijenskih uslova dobili vaške i šugu. Policajci i stražari u zatvoru su im stalno pretili i tukli ih. Pošto je toalet bio van sale u kojoj su bili zatvoreni, odlazili su u grupama, jer su ih policajci najviše tukli kada su u toalet odlazili sami. Dana 9. juna policajci su im rekli da je potpisan mirovni sporazum i da će biti pušteni, ali su ih umesto toga sproveli vezanih ruku u autobuse i odvezli u zatvor u Požarevac. Po dolasku u Požarevac, Nazmija su odmah smestili u paviljon VII u kome su se nalazili zatvorenici osuđeni za najteža krivična dela. Tu je u izolaciji proveo više od šest meseci, bez prava da izlazi u šetnju i razgovara sa drugim zatvorenicima. Bile su mu omogućene samo posete predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Nazmi je oslobođen 11. aprila 2000. godine, posle 11 meseci provedenih u nezakonitom pritvoru. Od posledica zlostavljanja i torture, ima povrede ramena, košmarne snove, slabu koncentraciju i redovno odlazi kod neuropshijiatra.
Behxhet Rrmoku je 4. aprila 1999. godine sa porodicom napustio selo Hrtica/Herticë zbog dolaska srpske vojske i policije i otišao u selo Šajkovac/Shajkoc. Odatle je često odlazio u okolna sela po hranu. Dana 28. aprila 1999. godine Behxhet je krenuo u selo Turučica/Turuçicë, gde je upao u zasedu srpske vojske. Ranjen je u nogu i vojnici su ga odvezli u bolnicu u Prištini/Prishtine. Prva tri dana u bolnici je sve bilo u redu, ali su nakon toga policajci počeli da ga zlostavljaju. Prvo su ga stavili pod prismotru, a onda su lekarima zabranili da ga obilaze, ograničavali su mu vodu i hranu koju je dobijao, i više nije dobijao lekove. Posle 17 dana u bolnici, po Behxheta su došla dva policajca u bolnicu i prevezli su ga u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Tamo ej bio od 15. maja do 10. juna 1999. godine, kada su ga stražari sa svim zatvorenicima sproveli u autobuse i odvezli u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Po dolasku u zatvor u Sremskoj Mitrovici ih je između autobusa i zgrade zatvora sačekao špalir policajaca sa jedne, i zatvorenika sa druge strane, koji su ih udarali motkama i pendrecima. Uslovi u Sremskoj Mitrovici su bili podjednako loši kao u zatvoru Lipljanu/Lipjan. Hrane su dobijali jako malo, nisu imali gde da spavaju i zbog loše higijene skoro svi zatvorenici su dobili vaške i šugu. Posle oslobađanja 30. maja 2000. godine, Behxhet se obratio lekaru zbog problema sa nogom, ali i psihičkih probelma koje je osećao. Od posledica torture i zlostavljanja, često se oseća napetim bez ikakvog razloga, slabo spava i smeta mu buka. Behxhet Rrmoku je bio 13 meseci u pritvoru, protiv njega nije vođen nikakav postupak.
