Fond za humanitarno pravo, povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, ukazuje da se diskriminatorski odnos prema Romima u našem društvu nije promenio, iako im je u januaru priznat status nacionalne manjine Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
ržava i lokalne vlasti nisu spremne da se angažuju na efikasnom i hitnom rešavanju problema nelegalnih romskih naselja u kojima hiljade romskih porodica žive bez struje, tekuće vode i kanalizacije. Republičke, gradske i lokalne vlasti posmatraju gradsko građevinsko zemljište isključivo kao robu koju treba prodati, zanemarujući socijalnu funkciju države i njenu obavezu da najugroženijim kategorijama stanovništva pomogne da trajno reše problem stanovanja.
Prošle godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda odbila je da besplatno dodeli zemljište za gradnju kuća za 50 uglavnom romskih porodica iz baraka u krugu Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj ulici, tako da je strani donator povukao 300.000 maraka koje je bio namenio za gradnju. Pre mesec dana, Direkcija je pokrenula postupak za iseljenje devet romskih porodica većinom izbeglih s Kosova iz divljeg romskog naselja Stari aerodrom na Tošinom bunaru, jer je ovo zemljište pre nekoliko godina, navodno, kupilo jedno privatno preduzeće.
Najveći broj Roma sa Kosova, koji žive u divljim naseljima u okolini većih gradova Srbije, još uvek nema nikakva dokumenta. Nemaju prijavu boravka niti mogu da je dobiju jer žive u nelegalnim naseljima. Nemaju raseljeničke “zelene kartone” jer je za njih potrebna prijava boravka. Njihova deca nemaju zdravstvene knjižice, te zavise od dobre volje lekara da li će ih primiti na pregled.
Na nivou republike ne postoji program kojim bi se sistematski i organizovano pristupilo pripremi romske dece za punopravno učešće u obrazovanju. Pripremne programe za upis romske dece u školu i dalje organizuju uglavnom domaće i strane nevladine organizacije u pojedinim romskim naseljima. Ovi programi nisu trajnog karaktera i obično se gase kada prestane finansiranje projekta. Samo sedam do 10 odsto romske dece pohađa predškolske ustanove, a 37 odsto uopšte ne govori srpski. Od 50 do 80 odsto učenika u specijalnim školama su romska deca. Ona su najčešće potpuno zdrava, ali nisu uspešno položila testove za upis u prvi razred jer ne znaju srpski i potiču iz nepovoljne socijalno-kulturne sredine.
Romima, žrtvama diskriminacije pravosudni organi ne pružaju pravnu zaštitu, a počinioci diskriminacije prolaze nekažnjeno. U Srbiji je ova vrsta direktne diskriminacije Roma posebno raširena u privatnim restoranima i sportskim objektima. Iako je javni tužilac dužan da preduzme krivično gonjenje određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je ono učinilo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, tužilaštva odbacuju krivične prijave protiv počinilaca diskriminacije ili se o njima uopšte ne izjašnjavaju.
Za suštinsko uključenje romske nacionalne manjine u društvo, neophodno je stvaranje uslova za ukidanje diskriminacije Roma u stanovanju, obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i zapošljavanju. FHP ukazuje na potrebu hitnog donošenja zakona protiv diskriminacije kojim bi se definisali oblici diskriminacije i omogućila efikasna sudska zaštita žrtvama diskriminacije.
