Fond za humanitarno pravo podneo je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srbije, grada Beograda, Opštine Novi Beograd i preduzeća IMT i »Gaj«, zbog povrede prava ličnosti žitelja romskog naselja Stari aerodrom u Tošinom bunaru. Njihove domove privatni investitori počeli su da ruše bagerima, a da prethodno tim ljudima nije obezbeđen alternativni smeštaj.
U naselju Stari aerodrom, u skoro nemogućim uslovima, žive 124 romske porodice odnosno 717 ljudi među kojima je veliki broj maloletnika i dece. Više od 10 godina tu žive 64 porodice, dok se pre tri godine u tom naselju smestilo 60 porodica izbeglih s Kosova. Naselje se nalazi na placevima IMT-a i privatnog preduzeća »Gaj«, a Romima je naloženo da se isele da bi se na mestu njihovih kuća izgradili proizvodni pogoni. Početkom septembra radnici IMT-a ogradili su deo naselja žicom, ne dozvoljavajući žiteljima da priđu svojim domovima. Pošto nadležne opštinske i gradske vlasti nisu učinile ništa da bi im obezbedile alternativnu lokaciju za stanovanje, Romi iz Tošinog bunara su 2. septembra i 15. oktobra organizovali ulične proteste. Primio ih je i predsednik SRJ Vojislav Koštunica koji je obećao da će se založti da se iseljenje iz naselja Stari aerodrom obustavi dok im se ne obezbedi privremeni ili trajni smeštaj. Ukoliko bi i svih 60 romskih porodica s Kosova prihvatilo smeštaj u kolektivnim centrima za izbeglice u Srbiji, i dalje ne postoji rešenje za 64 lokalne porodice. Uprkos tome, bageri su 21. oktobra počeli da ruše domove Roma u naselju Stari aerodrom.
Fond za humanitarno pravo traži zato od suda da donese privremenu meru zabrane daljeg prinudnog iseljavanja Roma iz naselja Stari aerodrom na osnovu ustava SRJ, Srbije i međunarodnih konvencija koje jemče lična prava građana i garantuju da niko ne sme biti podvrgnut ponižavajućem postupanju.
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantuje da »iseljenje ne sme prouzrokovati da pojedinac ostane bez smeštaja i da mu budu povređena druga ljudska prava. Ukoliko pojedinac nije u mogućnosti da samostalno izbegne ovu situaciju, država potpisnica mora preduzeti sve potrebne mere, do svojih krajnjih mogućnosti da bi osigurala drugi adekvatan smeštaj«. Jugoslavija je potpisala i ratifikovala Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, tako da je ovaj međunarodni dokument postao sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka i kao takav za našu zemlju obavezujući.
Dodatne informacije: Veroljub Đukić, tel/fax: 011/444-3944, 011/444-1487, e-mail: liberty@hlc.org.yu
