Fond za humanitarno pravo ukazuje da prinudno iseljavanje Roma pred zimu iz bespravno podignutih naselja u Beogradu dobija alarmantne razmere, jer republičke i gradske vlasti ne čine nista kako bi te ljude zbrinule.
Komunalna inspekcija Opštine Voždovac, 13. novembra 2002. godine, naložila je Romima koji žive na livadi kod Autokomande u improvizovanim skloništima od kartona, lima i dasaka, da se u roku od tri dana isele. Većina od oko 50 ljudi, među kojima je dvadesetdvoje dece, izbegla je s Kosova 1999. godine. Od tada nije ih obišao niko od predstavnika vlasti, osim kad su odlučili da ruše njihovo naselje. Brojne zahteve domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava da Romima obezbede elementarne uslove za život ili da prestanu da ruše njihova naselja, republičke, gradske i opštinske vlasti su ignorisale, negirajući svoje nadležnosti i odgovornost prema tim ljudima.
U naselju Stari aerodrom u Tošinom bunaru, bageri su 21. oktobra počeli da ruše kuće Roma, uprkos obećanjima republičkih i saveznih funkcionera da će se založiti da se iseljenje obustavi dok im se ne obezbedi privremeni ili trajni smeštaj. Zbog pritisaka i pretnji izvođača radova koje je angažovao IMT, i odsustva bilo kakve pomoći republičkih i gradskih vlasti, mnoge romske porodice napustile su Stari aerodrom i podigle skloništa na drugim mestima u gradu. Trenutno u naselju živi oko 60 lokalnih romskih porodica i samo nekoliko porodica raseljenih s Kosova i to u stalnom strahu da će biti nasilno iseljeni. U septembru ove godine u romskom naselju Stari aerodrom živelo je 205 porodica.
Odeljenje za imovinske i pravne poslove Opštine Čukarica naložilo je petočlanoj porodici Saiti da se iseli 20. novembra iz stana u Dvoržakovoj ulici u kome žive više od 27 godina. U slučaju da se iseljenje sprovede, porodica Saiti naći će se na ulici bez ikakve mogućnosti da sebi obezbedi smeštaj.
Savezni Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje da će “organi vlasti preduzeti mere u cilju popravljanja položaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini”. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantuje da iseljavanjem pojedinac ne sme da postane beskućnik i da mu se usled toga krše ostala ljudska prava, kao i da iseljenje ne sme da se odvija po naročito lošem vremenu. Naša država kao potpisnica ovog međunarodnog ugovora dužna je da prilikom iseljenja preduzme sve odgovarajuće mere do maksimuma svih raspoloživih izvora, da bi osigurala adekvatan alternativni smeštaj ljudima koji to sami nisu u mogućnosti da urade.
Dodatne informacije: Dragan Lalošević, tel/fax: 011/444-3944, 011/444-1487, e-mail: draganl@hlc.org.yu
