Fond za humanitarno pravo (FHP) uputio je zahtev ministru unutrašnjih poslova Srbije Dušanu Mihajloviću i saveznom ministru odbrane Velimiru Radojeviću da vrate na posao pripadnike nacionalnih manjina koji su nezakonito otpušteni iz javnih službi.
Bošnjak Fikret Fetahović zaposlio se 1988. godine u Saveznom SUP-u Beogradu u jedinicama specijalne policije, nakon što je završio Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Rešenjem Saveznog SUP-a od 10. februara 1993, Fetahović je dobio otkaz sa obrazloženjem da nije državljanin SRJ, što uopšte nije bilo tačno jer je on uvek imao jugoslovensko državljanstvo. Fetahović je na rešenje uložio prigovor, ali nikakav odgovor od Saveznog SUP-a nije dobio. Takođe, Prvi oštinski sud u Beogradu odbio je kao neblagovremenu njegovu tužbu radi povratka na posao.
U februaru 2002. godine, Fetahović je podneo uz svu potrebnu dokumentaciju molbu za zaposlenje u OUP-u Prijepolje gde postoje upražnjena radna mesta, a u maju je odlučio da se obrati Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i Vladi Srbije. MUP Srbije obavestio ga je 19. avgusta da nije u mogućnosti da udovolji njegovoj molbi za zaposlenje i to bez bilo kakvog obrazloženja.
Musliman iz Pljevalja Rahmo Mahić bio je službenik Odeljanja odbrane u tom gradu od 1979. godine, a rešenjem Uprave za odbranu u Crnoj Gori ostao je bez posla 23. februara 2000. Mahić je otpušten kao suvišan radnik, uprkos tome što njegovo radno mesto nije ukinuto i što je ukupan broj radnih mesta u Odeljenu u Pljevljima u međuvremenu povećan za pet. Njegovu tužbu kojom je tražio poništenje rešenja Uprave za odbranu, Osnovni sud u Pljevljima odbacio je kao neblagovremenu.
Albanac iz Preševa Imer Imeri bio je službenika Odeljenja odbrane u Preševu od 1980. godine, a 1992. ostao je bez posla, iako kao u slučaju Mahića, njegovo radno mesto nije ukinuto. Žalbu kojom je Imeri tražio povratak na posao, tadašnje Ministarstvo odbrane Republike Srbije odbilo je kao zakasnelu.
Zakon o o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, članom 21, propisuje da se “prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući policiju, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe”.
