Okruzni sud u Prizrenu koji je smesten u zgradi Okruznog suda u Pozarevcu, u krivicnom predmetu protiv Isma Fadilja i 22 drugih kosovskih Albanaca, izrekao je osudjujucu presudu za kvalifikovani oblik krivicnog dela terorizma u saizvrsilastvu.
Optuzenima se stavlja na teret da su u nekoliko navrata (18. jula, 19. jula, 20.jula oko 15 casova, 21. jula oko 17 casova) “izazvali i preduzeli opsteopasne radnje i akt nasilja” tako sto su iz pesadijskog naoruzanja pucali na pripadnike MUP-a, pri cemu je jedan od njih smrtno ranjen a vise njih zadobilo teske telesne povrede. Svi optuzeni negirali su u potpunosti navode optuznice. Privodjeni su u razlicito vreme. Neke je policija privela 20. jula, druge 19. jula, a medju optuzenima ima i onih koji su privedeni 18. jula. Vecina optuzenih na glavnom pretresu izjavili su da su do vatrogasnog doma u Prizrenu prebaceni kamionom na cijem podu su se nalazile caure. Okrivljeni Muftari Zijajdin je rekao da su im na licu ostali otisci caura posto im je receno da potrbuske legnu na pod teretnog vozila. Isma Fadilj je objasnio da su on i ostali iz grupe na autobuskoj stanici rasklonili caure da bi seli dok su cekali policajce ispred prodavnice. Rama Bekimu je jedan od policajaca koji su ga priveli naredio da ocisti pumpu od caura, maltera i kreca.
U obrazlozenju osudjujuce presude, prvostepeni sud navodi da se tvrdnje optuzenih o poreklu cestica nitrita i nitrata ne mogu prihvatiati “sa razloga sto se u samim tvrdnjama vidi jedna sterotipnost”. Osim toga, sud tvrdi da optuzeni nisu naveli dokaze da su odista bili skriveni u podrumima te ih je sud “okarakterisao kao pokusaj da se izbegne krivicna odgopvornost”.
Odlucujuci po zalbama branilaca i optuzenog Rama Bekima, Vrhovni sud Srbije je doneo resenje kojim se ukida presuda prvostepenog suda i predmet vraca istom sudu na ponovno sudjenje. Vrhovni sud je nasao da postoje bitne povrede krivicnog postupka o kojima sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti, da je “izreka presude protivrecna razlozima iste…da postoji znatna protivurecnost izmedju onoga sto se navodi u razlozima presude i izvedenih dokaza.” Naime, ceneci nalaz vestaka prvostepeni sud tvrdi da cestice poticu od baruta “sto vestak inace izricito ne tvrdi”. Pored toga, ni u presudi ni u spisima “nema dokaza da su optuzeni napali snage MUP-a”. Policajac Trifunovic Dejan stradao je 21. jula u 17 casova, a resenja o odredjivanju pritvora protiv svih optuzenih koji su liseni slobode 21. jula potpisana su tog dana u 16 casova, tj. “sat pre sukoba u kome je bilo poginulih pripadnika MUP-a”. Nejasan je stav prvostepenog suda o saizvrsilackom odnosu optuzenih “jer o tome u presudi nema nikakvih razloga, a saizvrsilastvo trazi poseban odnos ucesnika…zajednicku svest o delovanju…pri cemu se uloga svakog pojedinca u dogadjaju mora znati, makar i okvirno”. Osim toga, izrecene kazne zatvora imaju razlicitu duzinu trajanja, “a u presudi nisu dati razlozi za individualizaciju kazne”.
Pravilno je Vrhovni sud odlucio da ukine prvostepenu presudu i da od prvostepenog suda zahteva da u ponovljenom postupku utvrdi “sve cinjenice i dokaze koji su bitni za utvrdjivanje krivicne odgovrnosti”.
Fond za humanitarno pravo smatra da navedena odluka Vrhovnog suda treba da utice na prvostepene sudove da ubuduce pravilno primenjuju odredbe Zakona o krivicnom postupku i da sudjenja vode u skladu sa domacim i medjunarodnim standardima fer i pravicnog sudjenja.
