Fond za Humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava su 10. septembra 2007. godine uputili zahtev Ministarstvu odbrane da se, na osnovu člana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja («Službeni glasnik RS» br. 120/04), obelodane informacije od javnog značaja vezane za bombardovanje zgrade Radio-televizije Srbije (RTS).
Prema informacijama nevladinih organizacija, u arhivi Ministarstva odbrane čuvaju se dokumenta koja potvrđuju da je Generalštab u Beogradu imao pravovremeno obaveštenje o predstojećem napadu na zgradu RTS-a u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine.
Jasno su navedeni brojevi pod kojim su dokumenta zavedena, a potvrđeno je da su navedeni dokumenti, transkript presretnutog razgovora pilota aviona NATO sa bazom i dve službene beleške koji se odnose na ovaj događaj, bile u posedu vojnog tužioca Đorđa Trifunovića pri komandi RV i PVO i Milana Radosavljevića, zamenika vojnog ratnog tužioca pri komandi Prve armije, kao nadležnih lica za istragu o navedenom predmetu.
Usled upornog negiranja da se ovi dokumenti nalaze u arhivi Ministartsva odbrane, potpisnici pisma zahtevaju od Ministarstva odbrane da im se na uvid stave dokumenti i sve postojeće kopije dokumenta koji se čuvaju u Pravnoj upravi Ministarstva odbrane pod pov. br. 406-2/01 od 10. avgusta 2001. godine i u Sekretarijatu Ministarstva odbrane, pod pov. br. 1114-2 od 2. avgusta 2001. godine.
Iako na osnovu člana 15. stav 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, tražioci ne moraju da navedu razloge za pristup traženim informacijama, oni su očigledni. Radi se o informaciji za koju javnost ima i opravdan i zakonom legitimni interes da je zna, ne samo zbog obaveze države da rodbini i članovima porodica poginulih radnika RTS-a saopšti istinu, već i i zbog činjenice da se prikrivanjem ove informacije nastoji trajno zatvoriti i pitanje neodgovornog i protivzakonitog postupanja tadašnjih državnih organa i najviših funkcionera javne vlasti, koji su rezultirali fatalnim i teškim posledicama po radnike RTS-a, sa čim građani Srbije jednom za sva vremena moraju da budu upoznati.
