Presuda Županijskog suda u Osijeku [7.07.2008] kojom je Antun Gudelj osuđen na maksimalnu kaznu u trajanju od dvadeset godina zatvora samo je prvi korak u razjašnjenju ubistava mirotvoraca.
Država je dužna da istraži jesu li ubistva Josipa Reihla Kira, Gorana Zobundžije i Milana Kneževića te pokušaj ubistva Mirka Tubića bila planirana da bi se osujetili pregovori i eventualno pronalaženje multinacionalnog rešenja kao alternative ratu. Podsećamo da su pregovarači ubijeni 1. jula 1991. godine, pre intenziviranja ratnih sukoba u Hrvatskoj.
Uprkos formalnopravno korektno ponovljenom suđenju i izricanju stroge presude Antunu Gudelju, ostaje činjenica da je punih sedamnaest godina utvrđivanje činjenica i kažnjavanje ovog zločina bilo van istinskog interesa hrvatskih vlasti, posebno pravosuđa. Antun Gudelj je ubistva počinio u prisustvu više policajaca koji su dozvolili da nakon toga pobegne, a nisu ga lišili slobode ni kada se sutradan, nenaoružan, pojavio na istom policijskom punktu. Rešenje o određivanju pritvora sud je doneo tek mesec i po dana nakon ubistva, kada je počinilac već napustio Hrvatsku. Pod pritiskom javnosti suđeno mu je u odsustvu da bi od strane najviše sudske instance, Vrhovnog suda Republike Hrvatske, bio amnestiran, iako je izvršio veoma teško krivično delo. Državni tužilac nije samoinicijativno podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i ustavnu tužbu na takvo rešenje Vrhovnog suda. I konačno, protiv osoba za koje postoje ozbiljne indicije da su podsticale, ili čak planirale ovaj zločin nisu sprovedene čak ni istražne radnje.
U suštini, ceo postupak ne bi ni u ovoj meri bio sproveden da oštećena Jadranka Reihl Kir sa svojim punomoćnikom nije krenula u dugogodišnju pravnu bitku. Bila je prinuđena da sama preuzme ulogu organa gonjenja pri čemu je bila napadana i omalovažavana u javnosti te se izložila riziku da i na nju bude usmereno nasilje.
Sud je postupajući u okviru optužnice i dokaza koje mu je državno tužilaštvo predložilo, prihvatio da je optuženi Gudelj ubistva počinio revoltiran time što se vode pregovori sa Srbima iz Tenje, pošto je prethodno čuo da mu je u Tenji otac ubijen i obešen o pravoslavnu crkvu, majka silovana te ubijena, a porodična kuća minirana. Informacije o stradanju roditelja optuženog su bile neistinite i ostaje pitanje je li to zaista bio motiv ubistva kada se on nalazio na policijskom punktu na samo 500 metara udaljenosti od roditeljske kuće i kada je istinitost tih glasina mogao proveriti, jer su telefonske veze tada još uvek radile.
Bez inicijative tužioca sud nije bio dužan da otvara ova pitanja, već da postupa u granicama optužnice. Županijsko državno odvjetništvo u Osijeku opravdava svoje usmerenje na dokazivanje krivice Antuna Gudelja za ubistva i pokušaj ubistva iz bezobzirne osvete time što u ponovljenom postupku nije dozvoljeno menjati pravnu kvalifikaciju krivičnog dela za koje je optuženome prethodno presuđeno, jer ga je pod tim uslovom izručila Australija. Pretpostavljamo da je tužilaštvo odabralo put sigurne osuđujuće presude, jer nije imalo teškoća za dokazivanje optuženja za ubistva iz bezobzirne osvete. Međutim, njihova je dužnost da utvrde šta se zaista dogodilo i imali su mogućnost menjati optužnicu tokom postupka.
No, tokom suđenja je ipak utvrđena nepobitna koincidencija da je Antun Gudelj ubio Josipa Reihla Kira baš u vreme kada su oštećeni i niz tadašnjih državnih funkcionera znali da se sprema njegovo ubistvo i kada je iz tog razloga naložen njegov premeštaj u Zagreb. Javnosti je poznata izjava Slavka Degoricije, zamenika ministra unutrašnjih poslova iz tog vremena, da su od tajnih službi dobili informaciju o mogućim nalogodavcima iz redova HDZ-a. U svom iskazu svedokinja Angelina Ratković, supruga Radoslava Ratkovića koji je preživeo pokušaj ubistva na obali Drave, čak navodi da je neposredno pre ubistva Branimir Glavaš bio
na tom policijskom punktu i raspoređivao prisutne naoružane ljude.
Ukoliko državno tužilaštvo ne sprovede ozbiljnu istragu ono krši pravo porodica oštećenih i javnosti na saznavanje svih činjenica o motivima i načinu izvršenja zločina. Radi se o teškom zlodelu počinjenom nad onima koji su pregovorima vršili svoju dužnost čuvanja mira i bezbednosti, a, naročito s obzirom na njegove neposredne i posredne dalekosežne posledice na širenje političkog nasilja, produbljivanja međuetničkih podela između hrvatskih građana i eskalacije oružanog sukoba. Stoga je i od zajedničkog, javnog, interesa da se utvrdi jesu li oni koji su pretili smrću Josipu Reihlu Kiru učinili krivično delo ubistva kao podstrekači. Stoga, mi, dole potpisane organizacije, tražimo od državnog tužioca da preuzme inicijativu.
Centar za mir, nenasilje i ljudska prava, Osijek
Documenta – centar za suočavanje s prošlošću, Zagreb
Građanski odbor za ljudska prava, Zagreb
Hrvatski helsinški odbor
Fond za humanitarno pravo, Beograd
Izvještaji sa suđenja na www.centar-za-mir.hr pod Ostala suđenja
