Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.
Mladi su svakodnevno u kontaktu sa dominantnim narativima kroz medije, političke govore, u porodici i u vršnjačkim grupama. Istovremeno, formalno obrazovanje ne podstiče razvoj činjeničnog znanja i kritičkog mišljenja o ovim sukobima i ne posvećuje puno pažnje ratovima 1990-ih, predstavljajući ih na pojednostavljen način. Kurikulumima i udžbenicima istorije dominira etnocentrizam i selektivni pristup činjenicama. Problemi u podučavanju o ratovima 1990-ih u Srbiji pojavljuju se u više oblasti: koncipiranju nastavnih planova, sadržaju udžbenika, obuci i obrazovanju nastavnika i nastavnoj praksi.
O ratovima 1990-ih u nastavi istorije u Srbiji sa Aleksandrom Todosijevićem i Rodoljubom Jovanovićem razgovara Jelena Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo. Online diskusija se može pratiti u utorak, 8. septembra u 19h na Facebook stranici Fonda za humanitarno pravo i na sledećem linku: https://www.facebook.com/events/988844644910882
Aleksandar Todosijević je nastavnik istorije i predsednik Udruženja za društvenu istoriju – EUROCLIO. Projekat ovog udruženja o učenju o ratovima devedesetih “Learning History that is not yet History”, koji se realizuje na regionalnom nivou, nagrađen je međunardnom priznanjem Centra za globalni pluralizam iz Kanade kao jedan od najboljih međunarodnih projekata za 2019. godinu.
Rodoljub Jovanović je psiholog i doktorand na Univerzitetu Deusto (Bilbao, Španija) koji se bavi istorijskim reprezentacijama nasilne prošlosti sa posebnim akcentom na to kako mladi ljudi u post-konfliktnim društvima razumeju nasilnu prošlost. On je autor istraživanja stavova i percepcija nastavnika istorije na Zapadnom Balkanu.
Povod za diskusiju je predlog praktične politike koji obrađuje temu ratova 1990-ih u obrazovanju u Srbiji koji je Fond za humanitarno pravo objavio u sklopu projekta koji je podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji.
