U sredu, 24. jula 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj četvrti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući konferenciju, Ivana Žanić je podsetila da FHP, kao jedina nevladina organizacija u Srbiji koja kontinuirano prati suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, prati i implementaciju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, te da na svakih šest meseci objavljuje izveštaj o njenom sprovođenju.
Žanić je navela da u izveštajnom periodu, koji obuhvata decembar 2018. godine i prvih pet meseci 2019. godine, nije značajno povećan broj istraga i podignutih optužnica. Ona se osvrnula i na to da usvojena Tužilačka strategija nije odredila kriterijume kojima će se Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) voditi prilikom određivanja slučajeva koji će imati prioritet prilikom procesuiranja u narednom periodu. Žanić je istakla i otežan pristup informacijama o suđenjima za ratne zločine, navodeći kao primer internet stranicu TRZ-a, na kojoj se objavljuju štura saopštenja, gotovo telegrafskog karaktera. Osim toga, na osnovu nedavno usvojenog Pravilnika o anonimizaciji podataka o ličnosti u optužnicama TRZ-a, sve optužnice koje su se nalazile na sajtu TRZ-a su anonimizovane. Optužnice su tako postale nečitljive, čime je uskraćeno pravo javnosti da zna ko su optuženi, a ko žrtve ratnih zločina u optužnicama koje su podignute.
Autorka izveštaja Višnja Šijačić je predstavila neke od nalaza četvrtog izveštaja, koji pokazuju da za 40 meseci od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do značajnijeg napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Naime, u izveštajnom periodu podignute su četiri optužnice; od 21 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, ukupno 18 optužnica je ustupljeno iz BiH. Ona je istakla i da suđenja u postupcima za ratne zločine traju dugo, te da se glavni pretresi zakazuju, u proseku, u razmaku od oko 30 dana. U pogledu procesnih prava žrtava, pravni okvir je samo delimično usklađen sa pravnim tekovinama EU.
Osim navedenog, nalazi Fondovog izveštaja pokazuju da nije bilo nikakvog napretka kada je reč o unapređenju odnosa društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine. Argumentujući ovu tvrdnju, Žanić je navela da se činjenice utvrđene u presudama Haškog tribunala konstantno negiraju, što je posebno primetno u danima obeležavanja godišnjica počinjenih zločina, poput obeležavanja 11. jula, dana sećanja na genocid u Srebrenici. Ona je podsetila da je još sociolog Stenli Koen to objašnjavao kao poricanje tumačenja – kada se priznaje da se nešto dogodilo, ali uz zadršku da je pravna kvalifikacija preoštra, jer ne odgovara stvarnosti koju priznajemo. Na kraju, Žanić je zaključila da se u odnosu na četvrti izveštaj koji je pripremio Fond može zaključiti da cilj zbog kojeg je Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina usvojena – značajno unapređenje efikasnosti istrage i procesuiranja ratnih zločina – za sada nije ostvaren.
