Okružni sud u Prizrenu doneo je 04.11.2009. godine odbijajuću presudu nakon što je Okružno tužilaštvo u Prizrenu odustalo od optužbe protiv optuženog Anđelka Kolašinca, koji je u periodu od 1. jula 1998. do 12. juna 1999. bio predsednik Skupštine opštine Orahovac/Rahovec, da bi u aprilu 1999. godine bio postavljen na dodatnu vojnu dužnost komandanta štaba Civilne zaštite Orahovac/Rahovec.
Prilikom objavljivanja presude svi učesnici u postupku su sedeli, osim optuženog koga je međunarodni sudija Malcom Simmons kao predsednik Veća opomenuo da ustane. FHP Kosovo smatra da ovakvo ponašanje, osim što je suprotno članu 392. stav 5. PZKPK, dovodi do narušavanja ugleda i dostojanstva institucije suda, naročito ako se ima u vidu da ovo nije prvi slučaj da prilikom izricanja presude u predmetima kojima rukovodi sudija Simmons učesnici u postupku sede.
Prema optužnici koja je protiv njega podignuta 07.08.2000. godine i više puta izmenjena, optuženi Kolašinac je u pomenutom periodu izdavao i izvršavao naređenja svojih nadređenih, koja su uključivala izvršenje diskriminatornih radnji protiv kosovskih Albanaca. Tako je 24. aprila 1999. održao prvi u seriji sastanaka, kojima su po njegovom naređenju prisustvovali predstavnici kosovskih Albanaca u Orahovcu/Rahovec, na kojima im je rekao da moraju da organizuju grupe ljudi albanske nacionalnosti u svojim zajednicama koje će da obave prinudni rad, što je uzrokovalo da je više od 500 ljudi bilo podvrgnuto tom prinudnom radu. Upotrebljavao je i prinudne mere kao što su pretnja korištenjem policijskih i vojnih snaga u slučaju neuspeha vođa kosovskih Albanaca da organizuju svoje zajednice za prinudni rad. Takođe, svojim naredbama i radnjama prouzrokovao je etničko-diskriminirajući popis lica albanske nacionalnosti na Kosovu, a u svrhu prinudnog proterivanja. On je svojevoljno dao tu informaciju policiji, iako je znao da je policija ubijala i proterivala kosovske Albance, a posle je ponudio tu istu informaciju srpskim vojnim snagama, čime je počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Istovremeno, nije preduzeo nikakvu radnju niti je pokušao da upotrebi svoj autoritet da se zaustavi pljačka, proterivanje i ubijanje kosovskih Albanaca, kao i paljenje njihovih domova. Takođe, nije prijavio te zločine višim instancama, niti je protestovao protiv tih protivzakonitih dela, niti je pokušao da disciplinuje ili prijavi one koji su učestvovali u tome, čime je počinio krivično delo zloupotreba poverenja.
Okružni sud u Prizrenu 31.01.2003. godine doneo je osuđujuću presudu kojom je optuženog Kolašinca osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina zbog krivičnog dela ratni zločin pritiv civilnog stanovništva. Vrhovni sud Kosova je presudom od 05.08.2004. godine ukinuo presudu Okružnog suda u Prizrenu, predmet vratio na ponovno suđenje i dao određene preporuke. Naime, Vrhovni sud Kosova u navedenoj odluci je naveo da u radnjama optuženog nije pronašao elemente krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZJ već samo krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 148. KZK, te je dao uputstvo da se u ponovnom suđenju utvrde novi dokazi. Kako novih dokaza u pogledu ratnog zločina nije bilo tužilac je izemnio optužnicu na taj način što je optuženog Kolašinca teretio za krivično delo zloupotreba poverenja za koje je bila propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine. Zbog činjenice da je od izvršenja krivičnog dela prošlo deset godina, te da je zbog propisane kazne za ovo krično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, tužilac je odustao od optužbe, na osnovu čega je Sud doneo odbijajuću presudu.
