Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici osudio je 16. novembra Nenada Pavićevića na 20 godina zatvora za ubistvo tri člana porodice Hajrizi dok je Lazara Gligorovskog zbog nedostatka dokaza oslobodio optužbe za to krivično delo. Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Mahmut Halimi i čiji je član medunarodni sudija Crister Karphammer izreklo je Gligorovskom uslovnu kaznu zatvora od dve godine zbog nedozvoljenog posedovanja vatrenog oružja. Gligorovski je više od godinu dana bio u pritvoru, a Pavićeviću je sudeno u odsustvu.
Tužilac Muamer Ramadani tereti Pavićevića i Gligorovskog da su sa još nekoliko neidentifikovanih lica 25. marta 1999. godine “umišljajno iz niskih pobuda, usled nacionalne mržnje” lišili života Agima Hajrizija njegovu majku Nezmiju i njegovog sina Ilira. Prema optužnici Pavićević je zajedno sa nepoznatim licima iz vatrenog oružja ubio članove porodice Hajrizi dok je Gligorovski sa drugom nepoznatim osobama cuvao stražu ispred njihove kuce. Sudsko veće je uvažilo svedočenje Agimove supruge Aferdite Hajrizi u delu u kojem tereti Pavićevića za ubistvo članova njihove familije, ali je odbacio njen iskaz protiv Gligorovskog. Sud, takode, nije uvažio izjave četvorice svedoka koje su teretile Gligorovskog jer su bile kontradiktorne. Aferdita Hajrizi izjavila je na sudu da je neposredno pre ubistva videla šestoricu muškaraca koji su krenuli ka njihovoj kući. Agim joj je tada rekao da se sa decom sakrije na tavan i da, ukoliko se nešto desi, upamti ime Nenada Pavićevića, osobe koja je bila medu “posetiocima”. Sa Agimom je, prema Aferditinom svedočenju, ostala njegova majka i jedan njegov sin. Aferdita je sa tavana čula pucnje, a potom glas svekrve Nezmije: “Kako si mogao Nenade da ubiješ mog sina.” Zatim je ponovo čula pucnje. Sud, međutim, nije uvažio Aferditino svedočenje, da je čula, ali ne i videla, njihovog suseda Gligorovskog među napadačima. Agim Hajrizi bio je poznati kosovski sindikalni lider koga su pripadnici MUP-a Srbije od 1989. godine više pita hapsili zbog njegove političke aktivnosti. Fond za humanitarno pravo prati sva suđenja na Kosovu za etnički motivisana krivična dela.
