Do avgusta 2024. godine, pred Višim sudom u Beogradu kao prvostepenim i Apelacionim sudom u Beogradu kao drugostepenim, vođeno je i pravnosnažno okončano 68 postupaka za ratne zločine. U tim postupcima, 95 lica osuđeno je na kazne zatvora u rasponu od jedne godine do dvadeset godina za krivična dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Suština suđenja u predmetima ratnih zločina u tome je da se utvrdi potpuno činjenično stanje kako bi se individualizovala krivica lica koja se terete za izvršenje krivičnih dela, te da se adekvatno kazne oni za koje se utvrdi da su krivi i ostvari pravda za žrtve. Stoga se utvrđivanje otežavajućih i olakšavajućih okolnosti za odmeravanje kazni pokazuje posebno značajnim.
Fond za humanitarno pravo (FHP) prati sva suđenja za ratne zločine od početka rada Odeljenja za ratne zločine pri Višem i Apelacionom sudu u Beogradu i u svojoj dugogodišnjoj praksi uočio je brojne nedostatke u primeni otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazni. Uz to, FHP je konstatovao i nedostatke u primeni instituta ublažavanja kazne, u vidljivosti kriterijuma za odmeravanje kazne prilikom sklapanja sporazuma o priznanju krivice, te u primeni standarda koje je prilikom odmeravanja kazni ustanovio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Predlog praktične politike: Primena otežavajućih i olakšavajućih okolnosti u postupcima za ratne zločine ukazuje na te nedostatke i nudi preporuke kako bi se odmeravanje kazni u postupcima za ratne zločine unapredilo u budućnosti. Uz pregled prakse MKSJ, ova publikacija pruža podroban uvid u primenu otežavajućih i olakšavajućih okolnosti u suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Na kraju, među preporukama, zagovara se potreba da sudovi detaljno obrazlože odluku, da se institut ublažavanja kazne primenjuje samo izuzetno i da se porodične prilike i prethodna neosuđivanost cene u njihovom stvarnom značaju. Naglašava se, takođe, da protek vremena od izvršenja krivičnog dela u postupcima za ratne zločine, budući da ta dela ne zastarevaju, ne bi trebalo ceniti kao olakšavajuću okolnost. Zaključno, ovaj predlog praktične politike ističe nužnost da se, prilikom odmeravanja kazni počiniocima ratnih zločina sa elementima seksualnog nasilja, posebna pažnja posveti specifičnim i dugotrajnim posledicama te vrste nasilja.
Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.
