Praksom međunarodnih krivičnih sudova postavljeni su standardi za procesuiranje silovanja i seksualnog nasilja u ratu. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR) prepoznali su da takva dela, kada se izvrše u okviru sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo, mogu biti kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti.
Zločin protiv čovečnosti predstavlja krivično delo koje obuhvata teška dela kao što su ubistvo, progon, mučenje, silovanje i dr. počinjena kao deo sistematskog i širokog napada na civilno stanovništvo. Za razliku od ratnih zločina, zločin protiv čovečnosti može biti počinjen i u mirnodopskim uslovima. Do danas, nijedno lice nije pred sudovima u Srbiji optuženo za taj zločin.
Razlog tome počiva u stanovištu Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) da zločin protiv čovečnosti nije moguće procesuirati jer to delo nije bilo deo domaćeg krivičnog zakonodavstva sve do 2005. godine. Međutim, stav Fonda za humanitarno pravo (FHP) je da postojeći pravni okvir u Srbiji dozvoljava vođenje krivičnih postupaka za krivično delo zločin protiv čovečnosti bez povrede načela zakonitosti, odnosno direktnom primenom međunarodnog prava. Ispravnost tog stava potvrđena je i odlukom Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetu Šimšić.
Direktnom primenom međunarodnog prava u postupcima koji se odnose na događaje iz devedesetih godina prošlog veka, domaći tužioci i sudovi uskladili bi svoju praksu sa standardima savremenog međunarodnog prava u procesuiranju silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja. Istovremeno, kvalifikovanje seksualnog nasilja kao zločina protiv čovečnosti, kada je počinjeno u okviru široko rasprostranjenog napada, doprinelo bi boljem razumevanju šireg konteksta u kojem su ti zločini izvršeni.
Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.
