Dana 24. aprila 2008. godine, u postupku za naknadu štete pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, koji je u FHP pokrenuo protiv države Srbije, u ime dvanaest bivših logoraša (žena i maloletnika) iz logora u Begejcima i Sremskoj Mitrovici, svedočila je novinarka Danica Vučenić. Ona je u oktobru 1991. godine kao novinar Drugog programa Radio Beograda, sa novinarskom ekipom otišla u Begejce, nakon saznanja da je bivša JNA tu dovela hrvatske zarobljenike nakon pada Vukovara. Dozvolu za posetu logoru dobila je od Generalštaba tadašnje JNA i sa članovima novinarske ekipe u tom logoru je provela oko dva sata. Tokom boravka u logoru, uz ekipu su sve vreme bili oficiri JNA. Sam logor je bio opasan bodljikavom žicom, sa više stražara i službenih pasa oko te ograde. Oficiri i stražari su boravili u jednoj manjoj zgradi dok su logoraši boravili u jednoj dugačkoj zgradi, koja je ličila na štalu. Pored te zgrade se nalazio „poljski“ WC a pored WC-a su se nalazila nekakva gumena creva za koje je ona pretpostavila da su služili za kupanje logoraša. Na sredini logora nalazio se veliki kazan u kome se kuvala hrana. Većina logoraša je nosila odrpana siva odela, nisu smeli slobodno da razgovaraju, bilo je primetno da su uplašeni. Kada je upitala jednog logoraša odakle mu modrica, rekao joj je da se „udario na dasku“. Svi logoraši su joj delovali iznureno i pričali su bojažljivo.
Po njenoj proceni, u logoru Begejci je boravilo više stotina logoraša hrvatske nacionalnosti. To su bili ljudi iz Vukovara i okolnih sela. Osim muškaraca, zatočeno je bilo i dosta žena, kao i maloletnih momaka. Od nekih logorašica je saznala da su neke mlađe žene odvođene u zgradu gde je boravila vojska, iz koje su vraćane posle nekog vremena ali niko nije mogao da joj kaže šta se s njima tamo događalo. U zgradi gde su bili smešteni zatočenici, nije bilo kreveta već se spavalo na dušecima postavljenim pored zida, osvetljenje je bilo slabo. Kada je upitala jednog starešinu u logoru o postupanju prema zatvorenicima, rekao joj je „da su sve to ustaše i da su znali šta rade kada su krenuli u rat.“ Logor je postojao oko godinu dana. Zatočenici su sukscesivno puštani kroz razmenu ili su slati u druge zatvore.
