Osnovni sud u Rožajama doneo je 26. decembra 2006. godine prvostepenu presudu kojom je Mihailo Marković iz Berana osuđen zbog prevare na kaznu zatvora u trajanju osamnaest meseci, jer je u periodu od decembra 2000. godine do decembra 2004. godine od Sadrija Tahiraja (Sadri Tahiraj), Albanca iz Đakovice (Gjakove), na prevaru uzeo 84.000 DEM u zamenu za navodne informacije o sinu, Rustemu Tahiraju (Rustem Tahiraj). Naime, Rustema Tahiraja je za vreme oružanih sukoba na Kosovu odvela srpska vojska i policija. Sud je obavezao Markovića da oštećenom Sadriju Tahiraju, koga je u postupku zastupao FHP, isplati 42.000 evra na ime naknade štete.
U decembru 2000. godine, 68-godišnji Sadri Tahiraj je stupio u kontakt sa Mihailom Markovićem, vlasnikom detektivske agencije „Sedma sila“ iz Berana. Prema Tahirajevim rečima, Marković se predstavljao kao osoba koja u vojsci i policiji ima „veze“ preko kojih može da mu pronađe sina, jer je „njegova dužnost da nađe nestala lica“. Tom prilikom je od Sadrija Tahiraja tražio sumu od 10.000 DEM koju mu je ovaj ubrzo dao. U naredne četiri godine, Sadri Tahiraj je Markoviću sukcesivno davao novac u zamenu za informacije o nestalom sinu Rustemu: Marković je više puta rekao Tahiraju da mu je sin živ, da se nalazi u nekom od zatvora u Srbiji, u logorima blizu Subotice i Bora, pokazivao mu fotografiju gde je navodno bio Rustem Tahiraj, puštao mu audio snimak gde se navodno čuo njegov glas, a nekoliko puta ga je i lično vodio u potragu za sinom po zatvorima u Srbiji. Do decembra 2004. godine, Mihailo Marković je na ovaj način od Sadrija Tahiraja uzeo ukupno 84.000 DEM. Da bi obezbedio novac koji je od njega tražio Mihailo Marković, Sadri Tahiraj je prodao gotovo svu imovinu.
Srpska vojska i policija su 27. aprila 1999. godine u selu Meja (Meja), opština Đakovica, iz kolone izbeglica izdvojile 274 muškarca Albanca. Među njima je bio i 22-ogodišnji Rustem Tahiraj, sin Sadrija Tahiraja. Njegovo telo pronađeno je u masovnoj grobnici u Batajnici i predato porodici u avgustu 2005. godine.
