U postupku koji je Fond za humanitarno pravo u aprilu 2007. godine pokrenuo u ime sedmoro dece Mušana Husovića iz Kukurovića [opština Priboj], protiv Republike Srbije za naknadu nematerijalne štete zbog ubistva njihovog oca, 13. februara 2009. godine, održano je ročište na kome je saslušana ćerka pokojnog Mušana Husovića, Emina Muratović iz Pljevalja.
Emina Muratović je rekla da je njen otac živeo sam u Kukurovićima, osim poslednja tri dana svog života, kada je s njim stanovala njegova nevenčana supruga Fatima Sarač. U to vreme, Emina je živela u Pljevljima i odatle je povremeno dolazila kod oca u Kukuroviće, da bi mu pomagala u obavljanju svakodnevnih poslova. U Kukurovićima, u kojem su živeli i Srbi i Muslimani, bilo je oko 40 kuća.
Tokom 1992. godine, Vojska Jugoslavije je rasporedila jednu svoje jedinicu u delu sela Kukurovići koje se zove Mustafin grob. Taj deo sela se nalazi na 1,5 km od kuće Mušana Husovića. Bilo je oko 100 vojnika u selu, spavali su po šatorima i u pojedinim kućama u selu. U Kukurovićima je pre njihovog dolaska bilo mirno, iako se u Bosni već vodio rat. Tokom boravka vojske u selu, svim žiteljima sela je bilo naređeno da uveče stavljaju ćebad na prozore. Vojne patrole su često dolazile u kuće stanovnika sela i legitimisali ukućane. Imali su šarene uniforme i nosili su naoružanje sa sobom.
Dana kada se dogodio napad vojske na selo, ona je otišla u Pljevlja da zameni lični kartu. Tada je čula da se u Kukurovićima dogodilo nešto strašno, da joj kuća gori. Sutradan ujutru se vratila u Kukuroviće i tamo je zatekla spaljenu kuću svog oca, a na nekoliko metara od zgarišta kuće ležala je mrtva Fatima Sarač. Tela njenog oca nije bilo nigde u okolini. Kuća komšije Uzeira Bulutovića je takođe bila spaljena do temelja. Na vrhu zgarišta je ležalo Uzeirovo telo, „izgorelo do kostiju“. Sa okolnih brda vojska je pucala, dok su komšije Srbi rekli da to pucaju lovci. Kasnije je našla dve veće kosti za koje pretpostavlja da su to kosti njenog oca. Te dve kosti je stavila pored tela Fatime Sarač i prekrila ih je pepelom sa zgarišta kuće. Posle toga je odlučila da ode iz sela.
Posle pet godina, došla je sa svojim bratom Huseinom u Kukuroviće da sahrani svog oca na mesnom groblju. Pronašli su očeve kosti tamo gde ih je ona sakrila i sahranili ih na groblju. Komšije Srbi su joj tada rekli da su glavu njenog oca „šutirali po Kukurovićima“. I posle pet godina, sve od njihove imovine je ostalo sravnjeno sa zemljom. Odmah posle napada vojske na selo, iz Užica i Priboja je izašla „neka komisija“ da obavi uviđaj. Od dana kada su obavili do uviđaj do danas, niko joj ništa nije rekao niti obavestio o rezultatima te istrage.
Sledeće ročište je zakazano za 10. april 2009. godine u 10:30.
