Fond za humanitarno pravo (FHP) je u okviru programa podrške žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti 19. maja 2007. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu, podneo tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u ime Sabita Bibića iz Sjenice, zbog torture koju su nad njim u decembru 1993. godine izvršili policajci OUP-a Sjenica.
Početkom decembra 1993. godine, nekoliko NN policajaca iz OUP-a Sjenica došlo je u porodičnu kuću Sabita Bibića u selu Ugao i tražili od njega da im preda pušku i „škorpion“. Iako im je odgovorio da ne poseduje nikakvo naoružanje, oni su mu naredili da krene sa njima i policjskim autom ga odvezli u Mesnu zajednicu Karajukića bunari. U toku vožnje, policajci su ga nekoliko puta udarili vrhom pendreka. Po dolasku u mesnu zajednicu su ga smestili u jednu prostoriju u koju su posle pola sata ušli policajci Milorad Jovanović i Milinko Veličković. Oni su mu postavljali pitanja u vezi sa oružjem koje on navodno poseduje a vrlo brzo su ga počeli ubeđivati da ukoliko ne poseduje oružje, treba da ga kupi i da im ga donese. Nakon izvesnog vremena, u prostoriju je ušao inspektor OUP-a Sjenica Mile Nedić koji je rekao policajcima da „znaju šta treba da rade“. Kada je izašao iz kancelarije, policajci su počeli da udaraju Sabita pesnicama i pendrecima po glavi, telu, rukama i tabanima. Sabit je od siline udaraca pao u nesvest. Došao je svesti kada su ga polili vodom ali su odmah nastavili da ga tuku pesnicama i palicama po telu. Pretili su mu pištoljem da će ga ubiti. Posle nekog vremena pustili su ga da ide. Sledećeg dana, Sabit Bibić je torturu prijavio sekretaru opštine Vučeti Vučetiću i načelniku OUP-a Sjenica Nikoli Lukoviću ali mu je nakon par dana stigao poziv na informativni razgovor u policijsku stanicu u Sjenici. Na tom razgovoru, policajac po nadimku „Penda“ ispitivao je Sabita ponovo o navodnom nelegalnom naoružanju. Pošto je Sabit to ponovo negirao, odveli su ga u ćeliju gde je proveo nekoliko časova a zatim ga pustili na slobodu.
Tokom oružanog sukoba u BiH, pripadnici MUP-a Srbije su na teritoriji Sandžaka stalno pretresali kuće Bošnjaka u potrazi za naoružanjem. Bez obzira što u većini slučajeva policajci nisu pronašli oružje, oni su Bošnjake lišavali slobode i u policijskim stanicama ih batinali u cilju iznuđivanja priznanja da poseduju naoružanje ili da učestvuju u ”aktivnostima protiv države”. Iako su ovi slučajevi prijavljeni nadležnim organima, u većini slučajeva nikada nije sprovedena ozbiljna istraga, niti disciplinski postupak. Naprotiv, većina policajaca koji su, prema podacima FHP učestvovali u batinjanju sandžačkih Bošnjaka i danas rade u MUP-u Srbije.
FHP poziva državne organe Srbije da u skladu sa načelima vladavine prava za koje se zalažu, žrtvama kršenja ljudskih prava koje su izvršili pripadnici srpske vojske i policije pruže adekvatno obeštećenje.
