Pred Osnovnim sudom u Cetinju, 25. septembra 2008. godine, u postupku koji je FHP pokrenuo u ime Azisa i Enesa Drkende protiv Republike Crne Gore zbog odgovornosti države za ubistvo njihovog oca u martu 1993. godine u selu Vukšići [Bukovica] saslušana je svedokinja Zlatija Stovrag i Azis i Enes Drkenda.
Zlatija Stovrag je rekla da 27.03.1993. godine, na seoskom putu naišla na svog prvog komšiju Hilmu Drkendu. Kada je vidjela da se otežano kreće prišla mu je i upitala ga “ko te ubio” a on joj je odgovorio “vojska iz Kovačevića” [selo u Bukovici gde su bili stacionirani pripadnici rezervnog sastava VJ]. Potom je sjeo kod jedne jabuke. U tom trenutku došla je i njena kćerka, pa su ga zajedno prenijeli u njegovu kuću. Hilmo je bio teško povrijeđen i iz usta mu je išla krv. Hilmina supruga je počela da „kuka” kada je vidjela povrijeđenog muža. Hilmo je tu noć umro od povreda.
Vojska je inače bila blizu njihovih kuća i stalno je pucala. Iako su njegovu smrt prijavili vojsci, niko nije htjeo da ga pokopa, pa su ga Zlatija, Hilmina supruga, Begija Stovrag i Almasa Drkenda same pokopale nakon četiri dana od smrti. Za to vrijeme vojska ih je često prebrojavala i govorila im “što vi čekate, ovo je srpska zemlja i što ne idete da vas više ne nađemo”. Vojska je imala šarene uniforme a neki su imali bijele opasače. Neki vojnici su im govorili da su tu došli da ih zaštite, ali su mnoge muškarce muslimanske nacionalnosti vodili u zatvor. Među njima su bili Sejfo Osmanagić i Durgut Osman. Vojska je pretresala samo muslimanske kuće tražeći oružje.
Azis i Enes Drkenda su izjavili da su u kritičnom periodu bili u Sarajevu. Kasnije su čuli od drugih članova porodice da je 27.03.1993. godine njihov otac Hilmo krenuo po sijeno i da ga je vojska zaustavila na putu i pretukla, udarajući ga kundacima. Sjutradan je preminuo.
