BEOGRAD, 28. septembar 2011. – Ovih dana u izdanju Fonda za humanitarno pravo izašla je jedna izuzetna knjiga, za koju se može reći da predstavlja datum i prekretnicu u odnosima među narodima bivše Jugoslavije u ratnom i postratnom periodu koji traje više od 20 godina.
Reč je o knjizi „Kosovska knjiga pamćenja 1998-2000“, prvi tom. U knjizi su hronološkim redom, po opštinama, popisani svi Srbi i Albanci ubijeni u sukobima na Kosovu u 1998. godini. U tomovima koji će uskoro izaći biće na isti način obrađene žrtve iz 1999. i 2000. godine. Knjiga je objavljena na srpskom, albanskom i engleskom jeziku. Uz svaki tragičan događaj, pored podataka o imenu, očevom imenu i prezimenu ubijenih navedeni su datum, mesto i kratak opis događaja. Navedena metodologija dosledno, konsekventno i vrlo profesionalno sprovedena u knjizi svrstava je u leksikografsko delo par ekselans.
Ovaj svojevrsni kosovski nekrologij sadrži čitav niz osobenosti i karakteristika koji ga čine izuzetnim i do sada nezabeleženim u srpskoj nauci, literaturi, publicistici i novinarstvu u poslednjih više od 20 godina od kada su počeli ratovi na ovim prostorima i raspad Jugoslavije.
1. Pre svega, ovim delom, žrtve su dobile svoje ime i prezime, datum, mesto i okolnosti stradanja i više nisu anonimne i svedene na broj, što je retkost i u svetskim razmerama i u mnogo širim i težim ratnim sukobima i stradanjima.
2. Prvi put u usmenoj i pisanoj reči u Srbiji, posle 1990. godine, Albanci se tretiraju potpuno i bez izuzetka ravnopravno kao i Srbi. Nema nijednog negativnog ponižavajućeg ili diskriminatorskog stava prema bilo kom Albancu.
3. Sadržaj i pristup temi u ovoj knjizi je prvi korak u suočavanju sa prošlošću i pomirenju vekovima zavađenih Srba i Albanaca.
4. Velika vrednost i kvalitet ove knjige su kratki zapisi uz svaki slučaj ubistva koji opisuju okolnosti pod kojima se ubistvo dogodilo. Radi se o konciznom, objektivnom i iznad svega apsolutno nepristrasnom tekstu, koji opisuje događaj bez ijednog prideva, bez pozitivne ni negativne konotacije, bez pozitivnog ili negativnog predznaka, bez bilo kakve patetike, emocija ili mistifikacija. Takav pristup afirmiše i dočarava suštu i nepatvorenu istinu svakog događaja u kome su ubijani ljudi, žene i deca, Albanci i Srbi i doprinosi punoj percepciji tih tragičnih, užasnih i stravičnih ubijanja.
Da bismo što ubedljivije prikazali svu veličinu, značaj i izuzetnost tih kratkih eseja napravićemo jedno poređenje. Naime, najznačajnije leksikografsko delo u bivšoj Jugoslaviji je „Enciklopedija Jugoslavije“, popularna Jugoslavika u osam tomova, koju je izdao Jugoslavenski leksikografski zavod iz Zagreba na čijem čelu je bio Miroslav Krleža. Zagrebački časopis „Kolo“ u broju 1. za 2007. godinu objavio je iz Krležine zaostavštine izbor iz teksta „Marginalije uz Enciklopediju Jugoslavije“ po abecednom redu. Iz ovog do tada neobjavljenog Krležinog teksta vide se velike razlike, čak dijametralno suprotni stavovi onim odrednicama objavljenim u Jugoslavici. Dakle, veliki i moćni Krleža morao je da pravi kompromise, da primenjuje autocenzuru, da objavljuje ono o čemu misli sasvim suprotno. Sa ovom knjigom to nije slučaj. Ona objavljuje samo fakta i samo istinu kao najvišu odrednicu ljudskog uma i duha.
5. Knjiga je vrlo profesionalno urađena sa indeksom lica koja su ubijena, stradala ili prisilno nestala, indeksom mesta ubistva, stradanja ili poslednjeg viđenja nestalog lica, indeksom mesta stalnog boravka ubijenih, stradalih ili prisilno nestalih lica, zatim, registar izvora, i to skraćeni i puni naziv. Objavljeno je i 10 tabela sa statističkim podacima.
Na kraju moram da izrazim i svoje lično zadovoljstvo što su u stvaranju ovog kapitalnog dela veliki i značajan doprinos dale dve moje mlade koleginice Sandra Orlović i Mira Lazić, čije sam ljudske, intelektualne i stručne kvalitete prepoznao na početku njihovih karijera i koje sam na svoj način promovisao.
Autor je Dragoljub Todorović, pravni savetnik Centra za evroatlantske studije
